detalj slike: KRK Art dizajn

RECENZIJA PESAMA ZORKE ČORDAŠEVIĆ

„MOJA SEMBERIJA U PJESMAMA“

Dr Simo Jelača

Knjiga pesama „ MOJA SEMBERIJA U PJESMAMA“ autorke Zorke Avramović Čordašević, jedna je od najvrednijih novih srpskih dela, namenjena svim uzrastima novije generacije. Svoja kazivanja srpske istorije, ratnih i posleratnih zbivanja, života na selu i dečijih radosti Zorka najvernije iskazuje kroz pesme, koje se rimuju i time ostavljaju nezaboravan utisak na čitaoca. Mnogobrojne pesme Zorke Čordašević nagrađene su na brojnim svetskim književnim prikazima, na koji način su je svrstale na vrh pesničke lestvice srpske i svetske baštine.

Autor ovog prikaza Zorku Čordašević uvrstio je u Svetske velikane koji su obeležili ljudsku civilizaciju, publikovano u Književnoj radionici Kordun, koje mesto Zorka istinski zaslužje lepotom svojih pesama. Kako Zorka duži niz godina živi i radi u Frankfurtu na Majni – Nemačka pored Srbije i Rep.Srpske, stvara i u Nemačkoj. A pošto objavljuje i u Japanu, otuda svakako njena ostvarenja su takođe i dela srpske dijaspore. Zorkine pesme zastupljene su u brojnim našim i svetskim časopisima, zbornicima i antologijama. Mnoge su pesme prevedene na nemački, engleski, ruski, japanski, makedonski, poljski, slovenački, rumunski, bugarski, Otuda je Zorka nedvosmisleno postala svetski autor koji obeležava svetsku civilizaciju. Njene pesme mogu se svrstati u rodoljubive, socijalne, ljubavne, dečje, a kako sama autorka napominje da joj je vrhunac poezije Sonet i Sonetni venac. Zorka pored ostalih, kao redak i jedinstven autor, piše i Haiku pesme,japansku poeziju, prevođenu na japanski.Time se Zorka svrstala u velikane sa kojima se Srbija istinski ponosi.

Zorka Avramović Čordašević je rođena i svoje detinjstvo provela je u Modranu kod Bijeljine, roditeljski odnegovana u duhu poštenja, iskrenosti i pravednosti. Od najranije mladosti naučila je da ljude ne ceni po novčanicama, već po njihovim delima, a po boji kože, religioznim shvatanjima i nacionalnim opredeljenjima svi su joj narodi jednaki. Ljubav ravnomerno iskazuje prema svakome, a posebno je privržena deci. Prvu nagradu za književno delo dodelio joj je Savez omladine Jugoslavije1975. godine u Beogradu, a zatim su se počele ređati nagrade jedna za drugom, kako u Srbiji, tako i u Nemačkoj i drugim delovima sveta. Danas kako je u priloženoj knjizi prikazano, 74. pesme su joj nagrađene, ili pohvaljene, a Prvu nagradu dobile su 34.pesme. Sve su sadržane u ovoj knjizi, a teško se može odlučiti za najbolju. Izvanredni su joj Sonetni Venci, posvećeni, rodnom Modranu, Semberiji rodnoj, Kosovu – KOSOVO RANO MOJA –kao i pesme, MOJA BRAĆA,NEOBRANA VIŠNjA , LjUBAV JE LIJEPA KADA SE KRADE i druge.

Sonetni venac rodnom Modranu Zorke Čordašević preobiman je sa prelepimstihovima koji identifikuju seljake iz njenog rodnog Modrana. Evo nekih; „Srećno blista ispod Majevice, dok mu Sunce obasjava lice“ „ Ljudi vredni ko pčelice rade, svaku njivu žure da obrade“ „Miris pite i pogače vruće, domaćice donose od kuće“ „ Domaćice spremaju avlije, od Modrana ljepšeg sela nije. „ Skupa dijele i radost i muku, jedan drugom uvijek pruža ruku“Zorkin Sonetni venac ima 56 stihova o njenom Modranu, preobimno bi bilo, citirati ih sve , a zaista to zaslužuju. Čitalac ga može porediti sa stihovima srpskih pjesnika, Aleksa Šantić , Branko Radičević, DesankaMaksimović , Branko Ćopić. Pored pesama Zorka je publikovala 11. knjiga poezije, SEMBERSKE SUZE 1997. Bagdala – Kruševac RASUTO STADO 1999 Knjigoteka -Beograd SEMBERIJSKI VIJENAC -2008 –Libro Company – Kraljevo SEMBERIJSKI SLAVOLUK – 2013 D.O.O KULA Šamac STAZA PREDAKA - 2018 SUNČANI BREG Beograd KOSOVO RANO MOJA – 2024- SRPSKA ČITAONICA – LAZA KOSTIĆ-Sombor ČAROBNI ORKESTAR 1999, - ASIK - Podgorica – dječija poezija HAIKU DJEČAK I SVITAC - 2008 - LIBRO COMPANY - KRALjEVOZVONA U DALjINI - 2015 - IP MLADOST – Bijeljina BREZE U ZAVIČAJU - 2018 - Književna zajednica – Banja Luka SRNA U ROSI - 2024 - SVITAK – Požega Sve haiku knjige su prevedene na nemački i engleski.Zorkine pesme su prepune lepih stihova, koji pevaju o kosovskim junacima, o Božurima, o Prizrenu i lepoti Ljeviške. Ona između ostalog kaže;„Što je nekrst palio i krao, gde je Silni Dušan stolovao“ Pa dalje kaže: „Tu se naše još verige njišu, zapretena žiška na ognjištu. “Ili,“ Golema te tuga opasala, Simonida slijepa progledala.“ „ Dušanovo carstvo da se vrati, voljom Božjom Srbima si dato, da ostaneš zauvujek svetinja, mit i zavjet , svakoga Srbina“ Zorka navodi da su na Kosovu srpski manastir , naše svetinje, loza , grožđe,bogate ljetine, carska vina i svete relikvije. Za Srbiju Zorka kaže;“ Ona nije nikom robovala, s punom sofrom svakog dočekala, ali svoje nije nikom dala“. I nastavlja .“Opet bićeš srpsko i ostati, naš si zavjet i naša ikona, prestolnica pravoslavnog trona...“Ona kaže da nam je Kosovo vječno svetilište, da će se opet kod Dečana okupljati svati. I tvrdi pesmom da ćemo opet vratiti carstvo Dušanovo. Pesmom Semberski Vijenac , osvrćući se na strane državljane, Zorka navodi; „Nikog meni dragog da mi ruku pruži, jer ne želi niko sa mnom da se druži“.

 Aobraćajući se svome rodnom kraju govori;“ Evo tebi pišem prelijepa ravnice, pitoma i plodna ispod Majevice“, pa nastavlja. „ U porama mojim teče mi kroz vene, bilo kud da krenem svud je dio mene“. Za srpske običaje navodi. „Tamo gdje triput u obraz me ljube, za junačko pitaju me zdravlje, gdje odiše moje Pravoslavlje“. A za Srbiju kao otadžbinu, Zorkin stih glasi; „Te obale kud protiče Drina, Semberija i majka Srbija, sve se zove moja otadžbina. “I za svoju Semberiju dodaje;“ Semberijo moja raspjevana, mnogima si zemlja obećana. “Kvalitet Zorkinih pesama je iznad prosečno vrlo kvalitetnih. Pretežno su pisane u desetercu, sve se rimuju i otuda su veoma lako čitljive i dugo pamtljive. Među prvonagrađenim pesmama vredno je navesti one čiji stihovi prikazuju srpske junake koji su obeležili našu istoriju i sačuvali nas, među svetom nezaboravnim. U pesmi Naša staza, Zorka peva.„Do ponora staza vodi, propištala zemlja ova, po njoj moje pleme hodi, stigla kletva Lazareva“. Pesmom –Ne gazi božur , ona kaže.“ Ne gazi Božur dio duše moje, ne ruši gnijezda slavnih sokolića, stiće te kletva majke Jugovića, ne možeš želje ostvariti svoje“. Srbija –„Spaljena, ala´ vječna ta Srbija mala, ranjena al´ gorda ko Feniks uzlijeće, razruše joj gnijezdo, rastjeraju ptice, pa onda podmetnu jaje kukavice“ Prelepi su stihovi – Ne dam ništa što je moje –„Ne dam himnu Svetog Save od svega je više volim, ne dam sveto Jevanđelje gdje se kajem, gdje se molim. Ni anđela Bijelog ne dam pod krila mi rod sklonio, ne dam Prizren , ni Dečane gdje je Lazar vino pio.“U pesmi Grobnica Plava, stihovi nas posećaju da dovijeka pamtimo svoje heroje, koji izginuše za naš spas.„Zapali nam svijeću dok se Sunce zlati, za slobodu vama, živote smo dali.  nas nikad zaboravu dati.“ A pesmom – Noćas sam te ja sanjala Vožde–Zorka kaže; “Tražim vođu na čelo kolone da rod spase od zuluma, brate, Gračanice zvona da zazvone, da se Srbi na ognjišta vrate“ „Ka nebu si ruke podigao, potok suza teče ti niz lice, o, Gospode šta samdočekao, zašto ćute zvona Gračanice“?- MOJ NAROD -, pesma takođe lepo zvuči kada se sluša. “Kad vidiš da ti pružaju ruku, na pragu te sa hljebom i solju dočekuju uz dobrodošlicu, da ne ulaziš u kuđu, nego kao u dom svoj, triput u obraz ljubeć´ te, to je narod moj“. Evo i pesma iz Zorkinog kraja, MOJA RAVNICA.“ To je zemlja mojih pradjedova uvijek dične rađala sinove, to je, sele, ravna Semberija što se mojim zavičajem zove.“Svaku pesmu treba čitati lagano i doživljavati je. Evo jedne takve – Zastani stranče; „Pogledaj nebo, to kiša nije, oblake sive, anđele male, nevine žrtve što tu su pale, to Kozara za djecom suze lije“. Pesme posvećene Caru Lazaru su izvanredne Kosovsko vino, kaže.“ Kosovskim je vinom Lazar vitezove pričestio, u nebesko svijetlo carstvo dovijeka se preselio. “U svojim pesmama Zorka je prezentirala i ovekovečila naše istorijske velikane, opevala kosovske božure, pšenicu i vino, kao i Hilandar, ćirilicu, srpsku veru, srpski jezik, sveto Jevanđelje, krsnu slavu, česnicu, Belog Anđela, manastire, Žiču, Dečane, Svetu Goru, Pravoslavlje, Cara Dušana, Plavu Grobnicu i Vožda Karađorđa. Opevala je Semberiju, kao svoju otadžbinu, kojuvezuje za grobove i ognjišta. Srpske kuće prikazuje sa ikonama i svećama, a srpski narod koji se krsti sa Tri prsta. Jednu pesmu posvetila je Oliveri Hrebeljanović, koju majka Carica Milica udaje za Bajazita, ubicu Oliverinog oca, a samo radi spasenja otadžbine. A jednu pesmu posvetila je ruskom pesniku Jesenjinu, Očaraće vas pesma u kojoj se veliča Car Dušan, koji je zasadio vinograde, a Car Lazar njegovim vinom pričešćivao svoje ratnike. koje je vodio u boj na Kosovo, Za nas Srbe ponosno je saznanje da je veliki Gete naučio ćirilicu, govorio srpski i istinski Srbe zavoleo i cenio. Kamo sreće da su i danas takvi vladari sveta. Posebno treba istaći pesmu posvećenu Milenku Pavloviću, besmrtnom heroju, čije je ime nazvala SLOBODA. Čitaocima posebno naglašavam da pročitaju tu pesmu – BESMRTNOM HEROJU–Milenku Pavloviću.“ Što je Miloš bio na Kosovu, Ti Milenko na nebu si bio, zapisao istoriju novu, s dželatima sam si se borio”. Svaki stih Zorkinih pesama vredan je citiranja. Zorka o svom rodnom selu peva; “Volim Modran ko dragulj se sija, rodna polja gdje se klasje njiše, najljepša je moja Semberija“. Jednu pesmu posvetila je srpsko ruskom prijateljstvu, a pesma teška za pamćenje je - Krvavi februar – u kojoj Zorka prikazuje zločin bugarskih fašista nad srpskim stanovništvom. Posebno je veličanstvena pesma, bombardovali ste nam naše gostoprimstvo, u kojoj su stihovi vrlo impresivni.” Mi vas sa hljebom i solju dočekivali, vi nas na Vaskrs ubijali. I sad biste da budemo isto, pogazili ste nam naše gostoprimstvo“. Ili;“ stidite se, nismo isto, pogazili ste nam naše gostoprimstvo“.A svaki čitalac koji nije živeo u inostranstvu iz Zorkinih pesama saznaće da je tuđinski hleb gorak i da se tamo ne sreću ni prijatelji, ni rođaci. Zorka je usvojim pesmama opisala Fruškogorske manastire, okitila ih prelepim opisima za pamćenje, Ne ističem posebno pesme koje su nagrađene drugim i trećim nagradama, ili pohvaljene, a uveravam čitaoce da ih čitaju sa zadovoljstvom, jer su prelepe. Zorka je takav autor koji ne dozvoljava da se bilo šta nađe pod njenim imenom. Zorka je svojim pesmama sebe uzdigla na takve visine do kojih bilo koji pesnik teško može u dogledno vreme dostići. I da ne izostavim Zorkine reči iz Sonetnog venca rodnom Modranu, gde ona kaže;“ A kad pjetli novi dan oglase, narod vrijedan , na nogama, zna se.“Zorka Čordašević je istaknuta srpska pesnikinja, pesme su joj izvanredne, prvoredne kojima je ovekovečila srpske kosovske junake, srpsku istoriju, srpski narod i narodne običaje i sve što nas Srbe čini veličanstvenim. Pa kako se dokazala i u dalekom Japanu, to nas kao Srbe čini još ponosnijim među drugim narodima. Imali smo i ranije dobrih pesnika, koje smo kao deca zavoleli. To su pre svih Jovan Jovanović Zmaj, Đura Jakšić, Laza Kostić i još mnogo drugih, aevo u našoj generaciji dobili smo i Zorku Avramović Čordašević, koja im se pridružila, možda u nečemu i pretekla, što je za svaku pohvalu i čuvanje. Među retkim svetski stvaraocima, Zorka se među retkim našla u Srbiji kao stvaralac pesama na japanskom „Haika“ Zastupljena je u mnogim svetskim antologijama, zbirkama pesama kako u domovini, tako i u dijaspori. Upravo sada u pripremi je Encikopledija nacionalne dijaspore o najvažnijim ličnostima u rasejanju u kojoj je istaknuto i Zorkino ime. Time i sve što je dosada publikovala, Zorka nas, Srbe, dostojno reprezentuje u svetu knjige i kao narod. Otuda nam je dužnost i zadovoljstvo da Zorku poštujemo i da joj u svakoj prilici odamo dužno poštovanje. Ukažimo svojoj deci ko je Zorka Čordašević. Neka i naša deca i njihova deca zavole Zorku i neka je sa ponosom preporučuju svojim drugarima. Zorkino sunce zasijalo je u Modranu u Semberiji, a obasjalo Srbiju, Sloveniju, Nemačku, Japan, Bugarsku, Rusiju, Makedoniju, Italiju i sve zemlje koje su se domogle Zorkinih pesama.

Dosta Zorkinih pesama su napisane u desetercu, što ih čini lako čitljivim na srpskom jeziku. A retki su književnici koji su se proslavili u više književnih disciplina, a eto, Zorka je to ostvarila, čime je, bez sumnje nadmašila mnoge naše i svetske autore. Čestitam čitaocu koji sada drži Zorkinu zbirku pesama u rukama, odlučio se za najlepše u novijoj srpskoj književnosti. Čitaj i uživaj. A tebi Zorka veliko hvala i od srca čestitke za svaku pesmu koju si nam darivala. Srećno!

PODELITE OVAJ TEKST NA: