detalj slike: KRK Art dizajn

Knjiga kao mesto proširenja i metamorfoze realnosti, otkrivanja neistraženih svetova u biću čitaoca i izvor kritičkog mišljenja

 Milena Blagojević

Knjiga je najlepši i najdragoceniji spomenik istorije čovečanstva počev od davne prošlosti i začetaka pismenosti, budući da je utemeljena na reči, koja je opredmećenje jezika, odnosno logosa, što se nalazi u samoj srži stvaranja sveta. Jezik nadvladava svet i čoveka, jer je nadvremen i nematerijalan, ali čoveku pripadaju reči u njihovom literarnom vidu, kao osnovna gradivna materija knjige. Reči u svojoj raznovrsnosti nose odblesak svetlosti jezika, koji nedosežan i bezvremen, obasjava svet. [1] Jezik i svet su dve odvojene kategorije, pošto jezik bivstvuje u večnoj sadašnjosti, a svet je smešten u vremenu, u stanju kontinuirane promene. Međutim, sastavni činioci jezika su neophodni da bi svet mogao da bude opisan. Naročitu lepotu, koja se, shodno posmatranom povesnom periodu u mirnom proticanju vekova poima na raznovrsne načine, počev od drevnih zapisa na glinenim pločama, preko papirusa i pergamenata, pohvala bogovima u vidu panegirika i peana [2], dela stvorenih potezima pera umočenog u mastionicu, po do prvih štampanih romana, zbirki poezije i priča i inih pisanih dokumenata, ima književna reč. Sveobuhvatno sagledavanje istorije ljudske pismenosti, razlikuje literarnu reč od pisane reči, jer literarna reč poseduje veću ekstenziju i seže do samih početaka čovekovog stvaralaštva i najstarijeg pronađenog književnog dela, sumerskog „Epa o Gilgamešu” [3], uklesanog na klinopisnim pločama. Ovo određenje opominje da je čovek prvo koristio prirodne materijale, čija čvrstina i postojanost podrazumeva trajnost, što je na metaforičkom nivou povezano sa iskonskim, temeljnim značenjem reči. Stoga se jezik i pismo odvajkada nalaze u fundamentu obrazovanja, a najbolje njihovo sadejstvo je knjiga. Knjiga omogućava stvaranje novih, neistraženih svetova, kao i izraz osećanja pisca kome u realnoj egzistenciji ne može da se pronađe adekvatno određenje. Svakako, knjiga u svom potpunom smislu, što daleko nadilazi okvire predmetne vidljivosti, postoji, osim kao završeno i celovito delo pisca, odraz njegove mašte i razmišljanja, i kroz recepciju čitalaca, i sa svakim novim čitaocem otkriva se poneki dodatni smisao, prelomljen kroz prizmu kritičke analize. Ona može biti, u zavisnosti od izvesnih parametara, poput uzrasta ili stepena obrazovanja, kao i iskustva čitaoca, manje ili više stručna. Ipak, svaki čitalac neminovno poseduje spektar utisaka o pročitanom literarnom delu, odnosno, svojevrstan estetski doživljaj koji je zasnovan na onome što je knjiga probudila u njemu tokom čitanja. Takav estetski doživljaj može se podudarati sa viđenjem ostalih u izvesnim pojedinostima koje se saznaju kasnijom pažljivom analizom i uočavanjem mesta saglasnosti povodom strukture knjige, njene radnje ili nekih motiva rasutih po literarnom tkivu, kao i drugih zajedničkih tačaka posmatranja, ali kao celovit pripada samo tom narečenom čitaocu. Čitanjem, on u svojoj duši otkriva neispitane oblasti koje su ranije bile skrivene maglom nepoznanice. Svet koji se rasprostire pred njim na stranicama književnih dela često se odlikuje mnogo većom raznolikošću i uzbudljivošću u odnosu na stvarnost, a uverljivost i afinitet prema određenom delu omogućavaju da se čitalac, kao pojedinac, saživi sa likovima i da mu postanu dragi i bliski. Proživljavajući njihove sudbine, on istovremeno istražuje sopstvene unutrašnje lavirinte, što izaziva brojna preispitivanja i neretko vodi spoznaji istinskih želja i nastojanja. Što se tiče književnog sveta u korespondenciji sa realnošću, on poseduje mnogo širi opseg i distinktivne specifičnosti. Naime, pojave iz drevnih predanja koje, gledano u granicama čoveku poznate, u epistemološkom vidu dostižne stvarnosti, pripadaju reonu neobjašnjivog, u književnoj realnosti zadobijaju svoju pojavnost i egzistenciju, u beskonačnom području nestvarnog, ili u psihološkoj igri percepcije i fantazije. Ova čudesna stvorenja su neporecivo sačinjena od elemenata koji se nalaze u okviru stvarnosti, ali su preobraženi u nove konstrukcije koje su, zdravorazumski posmatrano, nezamislive per se kao sastavni delovi dostupnog vidljivog sveta. [4] Neretko knjige podrazumevaju i anticipaciju pronalazaka budućih vremena, te se predviđanja u nekadašnjim delima naučne fantastike ispostavljaju verodostojnim. Međutim, i realističke knjige se bitno razlikuju u odnosu na stvarnost u datom hronološkom periodu, upravo zbog bogatstva jezika usložnjenog u rečenične pejzaže i živopisne deskripcije, a doživljajnost i estetska distanca doprinose lakšem prihvatanju predstavljenih događaja, čak i kada su teški i mučni. S druge strane, lepota prirode i kulturnih spomenika čini se još izražajnijom u književnosti, upravo zbog igre reči i nepresušne uobrazilje pisca, a sličan je doživljaj stvarnih ličnosti, oličen u slikovitim opisima i psihološkim portretima.

 Knjiga je najbolji prijatelj čovekovog uma, jer obogaćuje maštu, izoštrava vidike i omogućava kritičko posmatranje i analizu pročitanog sadržaja, što nalazi važnu primenu unutar granica realnosti.     

---

                  [1] -   Dragomir Džambić, Jezik, Beograd: Privatna izdanja Dragomira Džambića, 2010.

                  [2] -   panegirik, grč. πανηγυρικός -  praznični, svečan govor, napisani javni govor u slavu neke 
                         ličnosti, pohvalna beseda;  pean, grč. παιάν  -  vrsta grčke horske pesme, himne, prvo se    
                         pevala Apolonu, a potom i drugim antičkim helenskim bogovima, herojima i slavnim  
                         ljudima.

                  [3] -   Ep o Gilgamešu se smatra najstarijim poznatim pisanim delom.

                  [4] -  „… ali uzor kome oni treba da liče, rasturen među svima proizvodima prirode, nalazi se
                              upravo svuda i nigde. ”

                           Deni Didro,  fr. Denis Diderot, O poreklu i prirodi lepog, Beograd: Izdavačko 
                           preduzeće „Rad”, 1962, str. 44

PODELITE OVAJ TEKST NA: