detalj slike: KRK Art dizajn

Šal

Na Kopaoniku,

minus trideset

i sneg do kolena,

da sam zavolela planinu

ko visove u tvojim očima,

još nisam znala.

Kupila sam ti ga

zbog crvenog nosa

(nagledala se tvog ponosa

i žive)

merino i pamuk,

da nam se rimuje uz knjige.

Skakao si od radosti

iako nikad ne bi priznao,

al' oko zmaja poznaje

ožiljke na koži

dok mije krnja mesta –

jezikom mudraca.

Od tvoga do mog ramena

dužine crne piste,

spajane krajevima

madraca, rasparale se

o ivice kamena.

Proleće su natopile kiše,

krenule u suprotnom smeru;

vetrila sam ga,

već godinu dana u

šifonjeru miriše na suze.

Leži na pragu

ko da mi kuče,

oko se naviklo

da gleda u prošlost.

Ispijam te ko juče

dok kopni šlag

preko smeđe fleke,

na krajevima šala

rese jedne ljubavi

mrznu ko staze – vunene, daleke.

Čarape

Njene su ruke plele

moju naivnost,

iglama spajale

što oči nisu smele

da pomisle.

U igrama ih navlačila

ko kozačke kape

u zimskim noćima

da greju priče, mlake

od dodira jorgana.

Rasparene sada nosim

mada zime više ne grizu,

progledale a da nisu htele

sa nogom da rastu: da njoj

ostanu blizu.

Džemper

Nosio ga je i leti i zimi

da upije smeh

jednog boema.

Siv sa mustrom

beskrajnih pruga,

vozom do Zagreba,

do ratnih poema.

I nije dočekao

da vidi sina

i prebaci ruku

preko kukavičkih ramena.

U njemu još smeh

moga dede grca,

i kad ga oko sebe

omotam ko granice 'Slavije,

zaklela bih se da čujem

kako mu srce kuca.

PODELITE OVAJ TEKST NA: