|
|
|
 | Ružica Kljajić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
KRAJ NOVOG BUNARA
Kada su Marijini roditelji 1960. godine sagradili novu kuću, ubrzo su uz pomoć starijih i iskusnih ljudi iz sela odabrali pogodno mesto i za novi bunar. Od trenutka, kad su na mestu gde je planiran bunar skinuti prvi slojevi zemlje, pa sve vreme dok su radovi trajali, Mariji i ostaloj deci roditelji strogo zabraniše da prilaze tom prostoru. Svoju radoznalost i dečju znatiželju, deca zadovoljiše tako, što su s pristojne udaljenosti posmatrali vredne majstore, dok su u vlažnoj i na mestima zemljom zamazanoj odeći, prali ruke i sedali za baštenski sto da ručaju. Onog dana, kad su majstori na očekivanoj dubini naišli na vodu, uz ručak se na stolu nađe i boca ljute šljivovice, a majka je sva radosna i kafu poslužila. - Biće to dobar bunar, i na dobrom mestu - reče glavni majstor i nazdravi domaćinu. - Neka je dragom Bogu hvala! - reče majka veselo. - Samo da ne moram više ići na potok po vodu i veš na njemu ispirati. - Jest' vala snajka... Bunar u dvorištu vredi više od zlata.
***
Kada je bunar bio gotov i majka prvi put na dugom lancu spustila novu sjajnu kofu, pa okrećući jednu metalnu ručicu izvukla je nazad, nastalo je pravo veselje. Njena deca, ali i ona iz prvog komšiluka, strpljivo su stajala i čekala da se napiju hladne vode. Ubrzo se na baštenskom stolu našla tepsija puna kolačića i pite s jabukama. Bila je to prava i retka gozba za decu, zbog čega im se na licima videla radost, ali beskrajna radost krasila je i zadovoljno lice majke Stane. Prostrano dvorište, koje je i inače bilo uredno i lepo, s bunarom postade nekako još lepše, potpunije i bogatije, a zelena trava izgledala je poput mekog tepiha. Ivicom, koja je bila granica između bašte i dvorišta, majka je zasadila raznovrsno cveće. Bilo je tu šeboja, nevena, plavih i žutih perunika, raskošnih cvetova božura, ali i raznih lekovitih biljaka, kao što su miloduh, kaloper, ruzmarin, pelin, nana... Miloduh i kaloper su tako lepo i snažno mirisali, zbog čega su (kako je majka pričala), ukućani koji su imali stasalu devojku za udaju, u noći pre Đurđevdana, skriveni dežurali da vide ko će doći i po starom običaju ukrasti najlepše i najbujnije delove tog mirisnog bilja. Ruzmarin i pelin, majka je brižno negovala i krajem leta sušila za čaj, a nekoliko lepih grančica složila bi u staklenu bocu i napunila je šljivovicom, pa je tako nastajala rakija travarica, koju su odrasli koristili umesto leka kod lakših stomačnih tegoba. Nana, pored toga što je bila bujna i lepo mirisala, kao čaj je bila dragocen napitak i deci i odraslima, naročito ako bi se iz nekog razloga pojavio bol u želucu ili crevima. Na lepom i suncu izloženom mestu, svoju lepotu nudio je i jedan bujni, mladi grm ruže, čiji su cvetovi roza boje lepo mirisali, a od njihovih latica potopljenih u vodu, nastajao je veoma ukusan sok i još ukusnije slatko, koje je majka iznosila samo u posebnim prilikama.
*** Jedne nedelje, u toku prepodneva, kad je majka Stana pošla po svežu vodu za ručak, u blizini bunara zateče deda Simu koji je bio rođeni stric Marijinog oca. - O, striče Simo! Zašto nisi došao u kuću, već tu sediš sam? - Neka, snajka. Hvala ti, a i nisam sam dok gledam ovu dečicu kako se lepo igraju u ovom lepom dvorištu. Dok je Stana iz kofe sipala vodu u sud koji je donela iz kuće, deda Simo reče: - Snajka Stano, lep vam je ovaj bunar. - Drago mi je ako je lep, ali mi je još draže što mi je sada lakše. Nego, striče, meni se uvek sviđao vaš bunar i vaše dvorište. Takve još nigde nisam videla. - Neću reći da sve to nije lepo, ali... Oko našeg bunara i u našem dvorištu, nikada se nisu igrala deca, a dvorište bez dece, isto je što i košnica bez pčela. Zbog toga je i moja Mitra tužna otišla na onaj svet. Ne zameri snajka ako često dođem i posedim na ovom mestu. Mojim starim kostima i bolnim leđima, sunce koje ovde tako lepo greje, pravi je lek, a pogled na ovu decu i život koji vri oko njih, melem je za dušu. A tek, kad se okupe oko mene i požele da im ispričam neku priču, tad moje srce zatreperi kao listić na vetru. - Bogu hvala striče da si tu... Deca te vole, a i meni je manje brige kad su napolju. Naročito se Marija raduje tvojim pričama, pa ih danima prepričava mlađoj deci. Jednog sunčanog dana, dok je deda Simo dečici pričao svoju omiljenu priču iz detinjstva, njegov umorni „listić“ zauvek je prestao da treperi, ali su njegove priče, koje Marija nikada nije zaboravila, nastavile da žive i lebde oko ušiju mnogih generacija.
|
