detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKI ZNAMENITI FILOZOFI

SIMO JELAČA

SOKRAT (469-400. p. n. e.), proslavljeni grčki filozof

Sokrat je rođen u Atini. Njegov otac je bio vajar, pa je počeo da se bavi istim poslom u mladosti. Stekao je prosečno obrazovanje Atinjanina tog vremena, koje je obuhvatalo: maternji jezik; čitanje grčkih pesama; elemente aritmetike; geometriju i astronomiju. Služio je u vojnoj pešadiji i učestvovao u nekoliko ratova, u kojima se isticao hrabrošću, što je prihvaćeno sa odobravanjem.

Sredinom života promenio je profesiju, počeo je da se bavi filozofijom, u kojoj je kasnije postao poznat. Sokrat nije otvorio sopstvenu školu, već je radio kao redovan učitelj. Posebno se istakao kao govornik. Rano, svakog jutra, išao je u šetnju do pijace i provodio je ceo radni dan sa narodom. Bio je srećan da razgovara sa svima, sa starima i mladima, sa bogatima i siromašnima. Na taj način je veoma dobro znao šta svet misli. Za sebe je isticao da je njegovo znanje rezultat njegove svesti, pa je pokušavao da razvije sopstvenu svest i kod svih drugih ljudi.

Ciceron je za Sokrata rekao da je doneo filozofiju sa neba na zemlju. Proučavajući astronomiju, geometriju, fiziku i druge nauke, shvatio je da proučavanje naučnih disciplina usmerava ljude ka boljim međuljudskim odnosima. Godine 400. pre nove ere dogodio se jedan incident: Sokrat je osuđen jer se nije molio Bogu. Kazna je bila smrt, otrovom. I zaista, poslednjeg dana svog života, Sokrat je razgovarao sa svojim poznanicima, a zatim, kada je došlo vreme, dostojanstveno je popio otrov koji mu je dat i umro.

DEMOKRIT (460-370. p. n. e.), grčki filozof

Demokrit, kao i mnogi drugi iz tog perioda, nije ostavio mnogo pisanih tragova o svojim aktivnostima. Drugi su više pisali o njemu, a Aristotel među prvima. Demokrit je prvi koristio reč atom (na grčkom atomon) za nevidljive delove materije. Prema Demokritu, univerzum se sastojao od ogromnog vakuuma sa neograničenim brojem atoma, koji su činili fizički svet. Demokrit je smatrao atome sastavnim delovima svega na Zemlji, kao i planeta i zvezda. Tvrdio je da su atomi nepromenljivi, čvrsti i nevidljivi. Tvrdio je da atomi u različitim odnosima čine stene, biljke i životinje. Nakon smrti živih organizama, njihovi atomi postaju slobodni da formiraju druge oblike. Takođe je tvrdio da atomi u različitim stvarima postoje u različitim kombinacijama. Za tečne supstance je naveo da su glatke i da ulaze između drugih atoma. Slične opise je dao i za ukusne supstance i različite boje.

Značaj Demokrita je u tome što je bio jedan od prvih koji je odbacio verska i duhovna učenja. Čak je opisao ljudsku dušu kao brzopokretne atome u ljudskom telu. Prema njemu, nakon smrti, atomi duše se odvajaju i formiraju drugo biće. Demokrit je svu ljudsku aktivnost pripisao pokretljivosti atoma u telu. I iako je moderna nauka opovrgla mnoga Demokritova učenja, on je ostao upamćen kao prvi koji je pokušao da objasni univerzum jednostavnim fizičkim i matematičkim zakonima. A to je dovelo do promene mišljenja i pravilne orijentacije ka naučnim studijama. Demokrit takođe zaslužuje priznanje u oblasti matematike za dokazivanje da je zapremina kupe jednaka jednoj trećini zapremine cilindra iste osnove i visine, kao i za slične odnose sa piramidama i prizmama.

PLATON (427-347. p. n. e.), grčki filozof

Kaže se da je Platon rođen blizu Atine ili u Atini i da je napustio Atinu 399. p. n. e., nakon pogubljenja Sokrata. Posle dvanaest godina, vratio se u Atinu i otvorio svoju Akademiju 387. p. n. e., koja je postala bastion intelektualnih dostignuća. Trajala je do 529. godine nove ere (skoro ceo milenijum), kada ju je Justinijan zatvorio po svom naređenju. Neki istoričari smatraju Platonovu akademiju prvim univerzitetom u Evropi. U njoj su postavljeni pravi principi učenja u oblastima nauke i filozofije, a iznad njenog ulaza je pisalo: „Neka ne uđe niko ko ignoriše geometriju“. Platonova akademija je postala lider u matematici, astronomiji, nauci i filozofiji. Tokom Platonove mladosti, Atina je cvetala kao najdominantniji kulturni centar sveta.

Platonovo učenje se zasniva na tvrdnji da je priroda, viđena ljudskim okom, istinita. Kao i Pitagora i Platon, on je favorizovao nauku i racionalnu matematiku, koje su predstavljale univerzalne istine. Na taj način, aritmetičkim proračunima, mogla su se predvideti buduća otkrića, slično kao što su se elementi koji još nisu bili otkriveni mogli predvideti prema Mendeljejevljevom sistemu. Platon se danas pamti kao jedan od najvećih filozofa zapadne tradicije i civilizacije. Njegov uticaj se osećao u svim akademskim disciplinama, u obrazovanju i književnosti, u estetici, pa čak i u političkoj misli, a njegov logički pristup nauci ostaje svedočanstvo teško shvatljivih ideja.

ARISTOTEL (384–322. p. n. e.), grčki filozof

Aristotelovim naučnim idejama dat je gotovo božanski karakter. Sa 17 godina, upisao se u Platonovu akademiju 367. p. n. e., a nakon Platonove smrti 347. p. n. e., napustio je Akademiju i postao privatni učitelj mladog Aleksandra Velikog. Godine 335. p. n. e., Aristotel je otvorio sopstvenu školu u Atini, nazvanu Licej. U to vreme, Aristotelovo razmišljanje u oblastima fizike i kosmologije dominiralo je u zapadnom svetu, što je ostalo sve do vremena Galileja i Njutna. Aristotelovo učenje zasnivalo se na tvrdnji da se sve što postoji sastoji od četiri elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre. I Aristotel je prihvatio tvrdnju da je Zemlja u centru univerzuma, sa Suncem, Mesecom i planetama koje se okreću oko Zemlje. Smatrao je da se kamenje, kao najteže, nalazi u centru Zemlje, voda, kao najlakša, pluta na površini Zemlje, a vazduh, kao još lakši, nalazi se iznad zemlje i da vatra teži da se uzdigne u visine. Aristotel je takođe uveo koncept etra, tvrdeći da se Mesec kreće u etru, i ovo mišljenje je opstalo dve hiljade godina posle njega.

Pitagora je potvrdio da Zemlja ima sferni oblik, a sam Aristotel je primetio da Zemljina senka na Mesecu tokom pomračenja Meseca ima blago spljošteni (eliptični) oblik. U oblasti biologije, Aristotel je prvi klasifikovao životinje prema njihovom razmnožavanju (rađanje živih mladunaca ili legla iz jaja).

PODELITE OVAJ TEKST NA: