detalj slike: KRK Art dizajn

ZNAMENITI SVETSKI NAUČNICI

Dr SIMO JELAČA

HOMER (800-750. p. n. e.), grčki pesnik

Podaci o Homerovom životu smatraju se velikom misterijom, zbog nedostatka originalnih dokumenata o njegovom mestu rođenja i godinama života. Postoje naučnici koji čak tvrde da Homer, kao ličnost, nije ni postojao, i da su dela koja se smatraju Homerovim u stvarnosti dela više autora stvaranih tokom nekoliko vekova. Međutim, svi se slažu da je Homer bio slep.

Najpoznatija Homerova dela su: Ilijada i Odiseja. Prema legendama, Homer je u svojim delima opevao grčku istoriju. U Ilijadi je pevao o Trojanskom ratu, a u Odiseji o povratku iz rata. Oba ova dela smatraju se vodećim idejama ljudske civilizacije, a Homer, kao ličnost, uzima se kao polazna tačka evropske književnosti i istorijske tradicije. Mnogi autori tvrde da je Homer sebe u Odiseji prikazao kroz ličnost Demodoka, koga je u to vreme poštovao ceo svet.

Međutim, postoje autori koji navode da Ilijada i Odiseja nisu dela istog autora. Među ostalim Homerovim delima pominje se 23 kratke himne posvećene pojedinačnim bogovima.

HIPOKRATES (460-377. p. n. e.), grčki lekar

Sačuvano je 60-70 pisanih Hipokritovih tekstova iz oblasti medicine, od kojih su mnogi napisani nakon njegove smrti. Aristotel ga je nazivao „Velikim lekarom“, a i danas se smatra ocem medicine. On je svakako postavio prve temelje naučne medicine i ostavio svoj utisak na njih do danas. Sve vrste bolesti smatrao je svakodnevnim i odbacivao je sujeverja, a lično je nastojao da pronađe uzroke i simptome bolesti i lečio ih prirodnim metodama. Zalagao se za odmor, zdravu ishranu, vežbanje, higijenu i čist vazduh. Sam Hipokrit je rekao da je hodanje najbolji lek. Do danas, na svim univerzitetima sveta, lekari polažu Hipokratovu zakletvu, kao svoju etičku odgovornost prema pacijentima.

LEONARDO DA VINČI (1452-1519), italijanski pronalazač, naučnik i umetnik

Leonardo da Vinči se smatra najbriljantnijim umom u istoriji ljudske civilizacije. Nažalost po njega i po sve nas, živeo je u vremenu kada je svaki napredak bio potpuno zabranjen. Zbog toga su skoro sva njegova dela ostala neobjavljena vekovima nakon njegove smrti. Kao umetnik, ostavio nam je neprevaziđena dela renesanse: Tajnu večeru (1495-1497) i Mona Lizu (1503-1506). Bavio se astronomijom, geografijom, paleontologijom, geologijom, botanikom, zoologijom, hidrodinamikom, optikom, aerodinamikom i anatomijom. U svim ovim disciplinama bio je genije, jednom rečju neprevaziđen. Kao slikar, ostavio je brojne slike i skice ljudskog tela, sa fenomenalno tačnim proporcijama. Nakon vekova sujeverja, uveo je racionalan i sistematski pristup proučavanju prirode. Dugo je posmatrao stvari u prirodi, pravio skice i beleške, ponavljao eksperimente nekoliko puta kako bi osigurao tačnost pre nego što je izveo zaključke. Ništa nije prepuštao slučaju. Tek tada je ponudio svoje zaključke za ljudsku upotrebu. Proučavao je let ptica sa velikom preciznošću i nakon toga je projektovao brojne leteće mašine. Tako je projektovao helikopter, pet vekova pre njegovog stvarnog nastanka. Takođe je konstruisao padobran 1485. godine, trista godina pre njegovog nastanka. Pritom je precizno izračunao veličinu padobrana i odredio vrstu materijala za njegovo bezbedno spuštanje. Izuzetno je dobro proučio principe rada poluga i zupčanika, na osnovu kojih je konstruisao prvi bicikl i dizalicu. U oblastima hidrodinamike konstruisao je brojne mašine na vodeni pogon, takođe nekoliko vekova pre industrijske revolucije. Čak je skicirao aparat za merenje vlažnosti, pa i ronilačko odelo sa dovodom vazduha pod vodom. Dok je radio za vojvodu od Milana (1482-1499) projektovao je oružje za lansiranje projektila, mitraljez, prvi tenk i prvu podmornicu. Projektovao je brojne mostove i sisteme za navodnjavanje. Međutim, pre svega, ostaje upamćen kao neprevaziđeni slikar i arhitekta. Čini se da se genije, poput Leonarda da Vinčija, zaista rađa samo jednom u milenijumu.

BLEIZ PASKAL (1623-1662), francuski naučnik

Paskal je napravio prvi digitalni računar 1642-1644. godine, a 1647. godine je dokazao da se pritisak vazduha u atmosferi smanjuje sa povećanjem nadmorske visine. Pre njega, Italijan Evangelista Toričeli (1608-1647) je došao do iste tvrdnje. Paskal je utvrdio zakon prema kojem se pritisak u tečnostima u zatvorenoj posudi prenosi ravnomerno u svim pravcima. Prva hidrostatička presa je napravljena na ovom principu 1650. godine. Uprkos tome, Paskal je ostao upamćen i kao matematičar, pošto je sa devetnaest godina napravio prvu računsku mašinu. Godine 1654. napravio je matematičko otkriće, koje će imati ogroman uticaj na buduće generacije, počeo je da izračunava verovatnoću dobitka na kockicama i sa Pjerom de Fermaom izveo je prvu teoriju verovatnoće.

U međunarodni sistem mera uvedena je jedinica za pritisak Paskal, a u novije vreme u računarskoj terminologiji i jezik Paskal, kao znak Paskalovih izuzetnih naučnih zasluga. U svojoj knjizi „Misli“, o teoriji matematičke verovatnoće, istakao je večno filozofsko pitanje postojanja Boga. Paskal, o istom pitanju, kaže: „Pametan čovek će izabrati da veruje, pa ako je u pravu, postići će svoje priznanje, a ako nije u pravu, neće ništa izgubiti.“

KRISTIJAN HAJGENS (1629–1695), holandski matematičar i fizičar

Hajgens je rođen u Hagu, studirao je pravo u Lajdenu i matematiku. Doktorirao je u Anzeru 1655. godine. Godine 1655, zajedno sa svojim bratom Konstantinom, konstruisao je teleskop od 3 metra, kojim je 25. marta 1655. otkrio najveći Saturnov satelit, Titan. Malo kasnije, objasnio je i Saturnove prstenove, kao čvrste pratioce planete.

Kao fizičar, verovao je da se svetlost ponaša kao talas, što je objavio 1690. godine u delu „Traite de la Lumiere“ (Tretman svetlosti), koje se bavi odbijanjem i prelamanjem svetlosti. Njegovo mišljenje je ignorisano čitav vek, sve dok ga nije potvrdio Tomas Jang (1773-1829). Hajgens je takođe upamćen po satu zasnovanom na klatnu, iz 1657-1658, opisanom u delu „Horologium“ (Saba). Hajgensov sat je postao monumentalan za napredak u istraživanjima u oblasti fizike. Matematički opis klatna predstavljen je u radu „Horologium Oscillatorium“ (Klatno sata) 1673. godine. U tom radu, Hajgens je prvi put pomenuo koncept inercije. Hajgens je tesno sarađivao sa Lajbnicom, koga je podržavao u kontroverznom sukobu sa Njutnom, u oblasti gravitacije. Postoje indikacije da je Njutn prisvojio Hajgensova otkrića u oblasti svetlosti, kao i neka od otkrića Roberta Huka u oblasti vakuuma. Hajgens se smatra osnivačem Francuske akademije nauka, u čiji je član izabran 1665. godine i čiji je ugled podigao svojim radovima. Pre toga, postao je član Engleskog kraljevskog društva 1663. godine.

PODELITE OVAJ TEKST NA: