|
|
|
 | Nina S. Simić | |
| |
TVOJ KONj
Nina Simić
Nikolaj Nikolajevič Turoverov, beli oficir, kozak generala Vrangela, vojnik carske vojske, moj je drug. Mi smo zajedno ratovali, izbegli zajednički grob, kisli, spavali u snegu i delili zalogaj. Ja sam njegov konj i ne razumem šta se sada dešava i šta čekamo na ovoj obali Krima, u ovoj gužvi. I zašto bežimo od onih koji govore isti jezik?Oko nas je haos, masa se tiska i gura prema usidrenom brodu. Mene guraju nazad, a on, moj drug, pokušava da me povede. Razdvajaju nas, a mi se nikada nismo odvajali. On viče, svađa se, onda se okreće meni, drži mi glavu u rukama i priča mi nešto... Pored nas jedan oficir ima neki spisak. Konji, izgleda, nisu na spisku. A ni neki ljudi. Jedan oficir puca sebi u glavu tu, pred masom.Moj drug ulazi u tu mašinu, maše mi pištoljem da idem, tera me ka obali... Zar nismo išli svuda zajedno? Njištao sam i kopao nogom. Gledao sam u metalnu životinju na koju se moj drug popeo i koja se odvaja od obale. Skočio sam u vodu... Ne sumnjam u njegovu odanost. Nisam ni ja njega nikada ostavio.Sećaš se kad te je jednom udarila grana i kad si pao? Ja sam odmah stao, gurkao te njuškom da se podigneš. Kroz najveće borbe sam te proneo i uvek na tebe pazio. U retkim predasima, kad su vojnici pevali i zbijali šale, ti si pisao pesme.Plivam za tom metalnom životinjom koja se udaljava. Zar je ona brža od ovakvog konja? On se uvek ponosio mnome, a i ja njime. Gde ga vode? On mene ne bi ostavio... Koja je to sila koja razdvaja dva ovakva druga? Njega neće imati ko da čuva. On nikome nije dao da me jaše, ni da me hrani ili timari. Samo je on brinuo o meni...Ova mašina se ne umara i neće da stane. Nema dušu, a ja gubim dah...Čekaj me... Nigde nećeš naći ovakvog druga... Ni ovakvog konja... Niko te neće ovoliko voleti... kao tvoj konj...Zapišta sirena sa broda koji je sve dalje. Hteo sam da zanjištim još jednom, ali više nemam snage... Plačem i plivam... Moje suze... dve kapi u moru...
Napomena: Priča je inspirisana pesmom ruskog pesnika, belog oficira i kozaka Nikolaja Nikolajeviča Turoverova (1899–1972), posvećenom napuštanju Krima i rastanku sa konjem.
|
