O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Vesti


SALI RUNI – MLADI IRSKI KLASIK

detalj slike: Jonny Davies

Ko je mlada književnica, autorka romana „Razgovori s prijateljima” i „Normalni ljudi”, koja dobija ocene kritičara da je budući klasik, da piše duhovito, zapanjujuće iskreno, pronicljivo, lucidno.

Autor: Marina Vulićević 13.01.2020.

Kada Sali Runi piše o generaciji današnjih mladih ljudi, odnosno takozvanih milenijalaca, onda oni liče na junake Trifoovih, Šabrolovih i filmova Erika Romera, i ne samo na njih, već i na mnoge druge filmske i književne klasične junake, poput likova Džejn Ostin, na primer.

Ovakve paralele moguće je uspostaviti zbog toga što je pogled na svet u dva romana ove mlade i talentovane irske književnice „Razgovori s prijateljima” i „Normalni ljudi” oslobođen današnjih okvira i šablona koji nam govore o tome da su mladi površni, da se teško odlučuju na emotivne veze ili da žive virtuelnim životom. Međutim, junaci Sali Runi stvarni su, žive običnim životom, osećaju udaljenost od svojih porodica, u kojima su uglavnom odrastali bez nesebične roditeljske ljubavi, bore se sa nesigurnostima, i tako prepušteni vrtlogu sopstvenih emocija sami otkrivaju svet kroz velika prijateljstva i ljubavi.

Glavne junakinje Sali Runi inteligentne su i obrazovane, samosvojne ličnosti koje prevazilaze svoje okruženje, sposobne da vole, ali ne i da se do kraja prepuste toj emociji

Nije teško zamisliti Trifoovog dečaka iz jednog od najboljih filmova svih vremena „Četiristo udaraca” da izrasta u jednog „milenijalca”, ili u bilo koga od nas… Ali, pre svega, ljudi Sali Runi razgovaraju, vode duboke, smislene i iskrene razgovore, nalik na slobodne džez improvizacije, kojima nas uvlače u svoje realnosti, i bez napora nas privlače da se sa njima identifikujemo.

Zahvaljujući izdavačkoj kući „Geopoetika” i sjajnim prevodima sa engleskog jezika Vuka Šećerovića, čitamo romane Sali Runi kao da se dešavaju negde u našem susedstvu. Možda je jedan od najvećih uspeha ove mlade irske književnice taj što ona o ljubavi piše bez patetike, kao o osećanju koje najmanje zavisi od emocije same, a najviše od okolnosti u kojima se lik nalazi, iz kojih je ponikao, od obzira koji su mu usađeni, klasnih predrasuda, pa i strahova da se prizna slabost i potreba za pripadanjem.

Glavne junakinje Sali Runi inteligentne su i obrazovane, samosvojne ličnosti koje prevazilaze svoje okruženje, sposobne da vole, ali ne i da se do kraja prepuste toj emociji. U romanu „Razgovori sa prijateljima” Franses tešku porodičnu situaciju prevazilazi uz sudbinsko druženje sa feministkinjom Bobi i veliku ljubav prema nešto starijem Niku. Merijen u „Normalnim ljudima” obeležava prijateljstvo i ljubav prema Konelu, a senku na njen život baca zlostavljanje u porodici. Obe junakinje u svojim partnerima pronalaze srodne duše, zajednički pogled na svet oličen u bogatim diskusijama o stanju kapitalizma, ljudskih prava, sveopšteg nadziranja u svetu. Ti nesebični dijalozi vrve od emocija i zapažanja koja u centar stavljaju interesima neiskvarenu humanost, zdravu ambiciju mladog života koji jeste načet problemima, ali u sebi čuva važno obećanje budućnosti.

Konel u „Normalnim ljudima” svestan je toga da se na fakultetu mnogi zanimaju za literaturu „zato što je za njih čitanje knjiga pre svega način da deluju kulturno”, da su javna čitanja „pravi primer kulture shvaćene kao sredstva za određivanje klasne pripadnosti, fetišizacije književnosti koje obrazovanim društvenim slojevima služi za lažne emocionalne avanture, kako bi potvrdili svoj osećaj superiornosti u odnosu na neobrazovane mase”. Kolin je lik koji „nema baš mnogo ljudi sa kojima se kapira”, ali sve ovo može da kaže Merijen, a to što svet doživljava na način sličan njenom, to što je voli i oseća se loše kada su razdvojeni, neće ga sprečiti da je iznova tera od sebe, da se prema njoj gordo ponaša.

Ko je, dakle, Sali Runi, mlada književnica koja dobija ocene kritičara da je budući klasik, da piše duhovito, zapanjujuće iskreno, pronicljivo, lucidno? Rođena je 1991. godine u Kaslbaru, u Irskoj, a za vreme studija američke i engleske književnosti na Koledžu Triniti u Dablinu proglašena je za najboljeg govornika na Evropskom debatnom takmičenju. Njen prvi roman „Razgovori sa prijateljima”, iz 2017. godine, doneo joj je nagradu lista „Sandej tajms” za najboljeg mladog pisca. Ovu knjigu za roman godine proglasili su i „Gardijan”, „Obzerver”, „Ivning standard” i „Dejli telegraf”. Sali Runi dobitnica je i nagrada: „Kosta”, „Voterstouns” i „Post ajriš” za roman godine. Njen drugi roman „Normalni ljudi” prošle godine proglašen je knjigom godine u Velikoj Britaniji.

Jasna Novakov Sibinović, izvršna urednica u „Geopoetici”, naglašava da je najlepši i najuzbudljiviji deo izdavačkog posla traženje, otkrivanje i predstavljanje novih književnih imena.

– Ako taj novi autor izazove interesovanje naše čitalačke publike, onda je to uspeh koji pobuđuje istinsko izdavačko zadovoljstvo. To može biti i rizično, jer uspeh u svetu nije uvek garant uspeha kod nas. No, sve se najbolje poklopilo kod mlade irske književnice Sali Runi. Za kratko vreme, sa samo dva romana, postala je svetska književna senzacija. Osvojila je čitaoce i zbunila kritiku samouverenošću u prvom romanu „Razgovori s prijateljima”. Sigurno i oštro, a opet nepretenciozno ovaj roman obuhvatio je gotovo sve sfere interesovanja mladih intelektualaca danas i to na globalnom nivou. Pronicljiv i ironičan, napisan je tako da je svima razumljiv.

Tananost i složenost ljudskih odnosa u svim oblicima predstavljen je sa zadivljujućim detaljima, društveno je angažovan na jedan buntovni mladalački način i to najčešće kroz formu rasprava na sedeljkama, gde dominiraju levičarske ideje – kaže za naš list Jasna Novakov Sibinović, dodajući:

– Nakon drugog romana „Normalni ljudi”, o nesvakidašnjoj bliskosti dvoje mladih, možemo reći da su socijalne, klasne razlike, jedna od omiljenih tema Sali Runi. Uz to i pitanje komunikacije, odnosno (ne)razumevanja. U ovom romanu ona gotovo ukida društvene mreže i vraća pažnju na razgovor, susret, debatu. Bavi se i složenim pitanjem identiteta, koje možemo ovako postaviti: Šta sve u savremenom društvu ograničava slobodu čoveka da bude ono što istinski jeste i da li neko uopšte ima prava da bude to što jeste? Izuzetno je vešta u ispisivanju dijaloga, koji su živi, britko napisani, nekada direktni, a nekada traže učitavanje... Od mnogobrojnih kritika koje su izašle o romanu „Normalni ljudi”, čini se da je ono što stoji u magazinu „Elle” najpreciznije: „Sali Runi se u ’Normalnim ljudima’ bavi problemima generacije milenijalaca s lucidnošću romana iz 19. veka”, zaključuje
Jasna Novakov Sibinović.

Citat književnice Džordž Eliot koji otvara roman „Normalni ljudi” govori o tome da mnogi od nas ne vide otkrivenja ni neba ni zemlje dok nas neka ličnost ne dotakne svojim posebnim uticajem, značajno ukazuje na njegov sadržaj.

Izvor: Politika


PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"