O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Vesti


SILAZAK U TAMU PUT JE KA SVETLOSTI

Moj letopisac se trudi da događaje sagledava onako kako su se zbili, ne držeći nikome stranu, i to čini predano


Autor: Marina Vulićević


Nekoliko zbirki Bratislava R. Milanovića, onih od 1975. do 2004. godine, sažeto je u novoj knjizi njegove sabrane poezije „Pesme I”, u izdanju „Dobrotoljublja” iz Beograda. Reč je o zbirkama: „Jelen u prozoru”, „Klatno”, „Balkanski pevač”, „Vrata u polju” i „Silazak”. Po rečima Dragana Lakićevića, autora pogovora ovom izdanju, lirski letopis Bratislava R. Milanovića dosledno postoji u srpskoj poeziji četiri decenije. Silazak je jedan od ključnih motiva Milanovićeve poezije, na koji Lakićević ukazuje, a tumači ga kao lirsko-filozofski princip sveta. Ono što ovu novu knjigu sabrane Milanovićeve poezije čini osobenom jesu i antički i motivi istorijskih zbivanja, toponimi Beograda, metafizički odnos prema životu i stvaralaštvu...


Letopisac je jedan od lirskih subjekata zbirke „Silazak”, iz 2004. godine, kojom se završava ova prva knjiga vaše sabrane poezije. Zbog čega taj hroničar sumnja u svoj posao beleženja istorije, od antike do savremenosti, a ipak istrajava u njemu?


Pisana istorija je puna krivotvorenih činjenica. U poslednjih dvesta godina, otkako su se javile ideologije, a s njima i propaganda, ta pojava je još drastičnija. S koliko fotografija su, samo u našoj istoriji, izbrisani pojedinci kao da nisu učestvovali u događajima u kojima su učestvovali. „Veliki brat” je u brojnim slučajevima temeljno odradio svoj posao. Moj letopisac beleži događaje za svoj račun. On nema nalogodavca, zato što svi nalogodavci neizostavno učestvuju u prepravljanju zapisanog po svojoj meri. Taj moj letopisac se trudi da događaje sagledava onako kako su se zbili, ne držeći nikome stranu, i to čini predano. Zašto onda on sumnja u svoj posao? Pa, zato što sve što on beleži kasnije može biti prepravljeno. On ipak istrajava jer zna da je svedočanstvo o vremenu neophodno i nada se da će se, od toga što radi, nešto provući „za buduća neka pokolenja”.


Hroničar beleži i slojeve povesti Beograda, ali on uviđa i alternativne istorije, ono što je moglo biti da neimari nisu kao „mesari satarom presekli životvorne žile jednog drukčijeg sveta”. Kako vaš poetski subjekt vidi ovaj grad između onoga što jeste, kroz naslaganu prošlost, i onoga što je mogao da bude?


Beograd je oduvek, otkako postoje tragovi o njemu, bio zagonetka i izazov. Grad na isturenoj, beloj steni, ispod koje se uliva jedna velika reka u drugu, koje odvajaju planinski pojas od ravnice, morao je biti stecište raznih kopnenih i vodenih puteva sa sve četiri strane sveta. Onaj ko drži Beograd kontroliše ogromnu ravnicu i zaseda na najneuralgičniju tačku Balkana. Nema te imperije, a one su po pravilu nezasite, koja ne bi poželela Beograd. Mogao je Beograd, u nekoj alternativnoj istoriji, umesto što je stalno bio razbojište, da bude Vavilon Evrope, u kojem će se spregnuti jezici, rase i civilizacije... Ali, čovek je kroz istoriju više voleo da osvaja i razara zatečeno, nego da gradi nešto što će svima koristiti. Sumnjam da je Beograd, zbog mesta na kojem ga već milenijumima podižu generacije, mogao da ima drukčiju sudbinu. S njim se zbilo ono što je moralo, a sa svim tim svojim civilizacijskim slojevima Beograd je postao jedna velika istorijska čitanka, neiscrpni katalog tema za pisce i pesnike.


Vaša poezija je vrsta otkrovenja kroz poniranje u iskustvo, kroz motiv silaska u donji svet, do početaka svega stvorenog. Zbog čega su važni ti uvidi „iz dubina”, ta orfejska noćna iskustva koja deluju zastrašujuće, i kako se samo uz njih postaje biće svetlosti i lakoće?


Silazak je jedna od najstarijih tema u književnosti. Književni junaci su išli u potragu za travkom besmrtnosti (Utnapištim), silazili u donji svet da pohode mrtve i saznaju svoju sudbinu (Odisej), da iz sveta mrtvih izvedu svoju dragu (Orfej). Svaki silazak je zapravo potraga za smislom života i njegovim tajnama. Svaki taj „uvid iz dubina” je, opet, poniranje u civilizacijsko iskustvo bez kojeg je jednostavno nemoguće izgraditi sadašnjost. To je čitanje one beogradske čitanke gde je u svaki sloj jedna beskrajna knjiga. Silazak u tamu, ma kako zastrašujući na prvi pogled bio, zapravo je put ka svetlosti samospoznaje koja može da deluju umirujuće, ako već ne može da ponudi sasvim optimističke vizije. Kada znate ko ste i šta ste, vama je teže manipulisati. Nije to nevažno u ovo vreme najperfidnijih i najbezočnijih manipulacija. Ne možete gledati u budućnost (gledanje u budućnost je danas izuzetno popularna floskula), ako ne znate šta vam se događalo u prošlosti. Na kraju, silazak u svet senki, gde se potvrđuje da je sve prolazno, može vas bar naučiti da slavite život.


Pravreme, prošlost, prastara budućnost, vreme s one strane vremena, večnost... Sve su to „vremena” vaše poezije. Kakav je vaš subjektivni osećaj vremena?


Bez obzira na sva ta vremena koja postoje u mojoj poeziji, ja sam, po svemu, čovek svoga doba. Mislim da ne bi ni moglo da bude drukčije. Sve što krasi ili ruži savremene ljude, krasi i ruži i mene. Naravno ja sam jedinka za sebe. Imam vremenski uvid u ono kroz šta sam prošao: od čega sam počeo i dokle sam stigao. Sve se, za to vreme, koje je neslućeno brzo prošlo, neverovatno promenilo. Tehnološka civilizacija je odskočila ogromnim korakom napred. Ono što mi je kao dvadesetogodišnjaku izgledalo kao naučna fantastika – danas je realnost. Samo se ljudsko biće nije ni za jotu promenilo.


Ono što pišete blisko je Mediteranu. Da li je zato vaša poezija poslednjih godina sve više prisutna i na italijanskom?


Kada je na italijanskom prvi put izašla moja knjiga „Pisma iz prastare budućnosti” („Lettere da un futuro remoto”, 2012”, 2012), u prevodu Dragana Mraovića, a u izdanje kuće „Secop Edizioni”, italijanska pesnikinja Anđela de Leo je napisala da je faktura mojih pesama veoma bliska italijanskom čitaocu. Od tada sam tri puta gostovao u Italiji. Te godine imao sam promocije knjige u Trstu, Trevizu i Staroj Gorici. Svuda me je pratio divan posvećenik književnosti, profesor Livio Sosi, koji, nažalost, više nije živ. Zatim, 2015. godine učestvovao sam, kao specijalan gost, na čudesnoj pesničkoj manifestaciji „Note bjanka dela poezija” u Đovinacu, kraj Barija, koja je završena koreodramom rađenom prema mojim stihovima. Bio je to fantastičan doživljaj. Najzad, 2017. godine izašlo je novo, dvojezično, izdanje knjige „Pisma iz prastare budućnosti”. U Italiji sam doživeo lepe trenutke. U toj zemlji se poezija poštuje i voli. U mojim pesmama ima dosta mediteranskih motiva i valjda je i to učinilo svoje...


Izvor: Politika


PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"