O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede

Krnjačka godina zmaja
„Lepe strankinje”: Sujeto, ime ti je pisac
Vidovdanski dani: dijaspora u matici
Filološki fakultet dobio akreditaciju za azerbejdžanski i hebrejski
Predstavljena knjiga Mileta Savića o dječaku Spomenku Gostiću
Umetnička kolonija Krčedin od 4. do 7. jula
Distopija je poslednji bedem zdravlja
Radovi osnovaca iz Srbije među deset najzanimljivijih priča u Evropi
Pisci o kojima se priča: Džordž Sanders
Veče ljubavne poezije Miodraga Jakšića
Otpisani entuzijast Danijel Mihić: Osjećam dužnost da ponudim alternativu crno-bijelom svijetu
Podsećanje na velika imena srpske literature
I heroj i probisvet
Torontske boje Botičelijevog glasa
Konkurs za Književnu nagradu „Beskrajni plavi krug” za najbolji roman
U čast pesnika Dobrice Erića
U Beogradu promovisan zbornik o Savi Mrkalju
„Trg od ćirilice” – sajam srpske književnosti i kulture
Silazak u tamu put je ka svetlosti
Renomirani umetnik iz Indonezije u poseti Beogradu
Koncert Isidore Žebeljan oduševio publiku u Valensiji
Tokom „Nišvila” i književni festival
Prvi srpski putopis o Americi
Šekspir je zaseban kontinent
Srpski knez na proputovanju kroz Indiju
Akcija Udruženja Autostoperski vodič kroz fantastiku – Vratimo domaću fantastiku u biblioteke
„Zlatni krst” se vratio kući
Ne znamo koje to more šumi u nama
Branislav Nušić u pričama
Pesnička škola za mlade u prirodi
U subotu „Poetsko veče u susret jeseni” u Banjaluci
Uspešno predstavljanje Srbije na međunarodnom Sajmu knjiga u Pekingu
Crno-beli svet prošlosti
Marina Abramović, kraljica performansa
Srbija sa uspehom predstavljena na Sajmu knjiga u Moskvi
Nemačka samokritičnost
Moderna bibliotekarka: Devojka sakuplja knjige za seoske škole i bolnice
„Tesla, portret među maskama” i na arapskom jeziku
Ko je „dobra vila” srpske nauke?
Sto deset godina pesme „Santa Maria della Salute”
Poziv dijaspori i Srbima iz regiona za učešće na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
MOderna MArina | Kolumna Ilije Šaule
Deset romana pisanih na izmišljenim jezicima
Beogradski međunarodni susret pisaca 20. septembra
„Andrićeva nagrada” Draganu Stojanoviću
Digitalizacija i duboko čitanje – nestajanje kontemplativnog uma
Promocija knjige „Ete takoj” 27. septembra
Jubilej: Deset godina Književne radionice „Kordun”
Ni knjige više nisu garancija tačnosti
Sto karlovačkih đaka će recitovati poeziju Miloša Crnjanskog kod Brankovog groba
Milisav Savić dobitnik „Bagdalinog” prstena
Mostarki Senki Marić nagrada „Meša Selimović” za roman „Kintsugi tijela”
Da li umetnost još može da nas šokira ili smo sve već videli
Ispunjenje sna se zove „Carnegie Hall”
Jovica Aćin dobitnik Njegoševe nagrade za roman „Srodnici”
Izložba Bogdana Miščevića uskoro u Beogradu
Govor Miodraga Jakšića na Svečanoj akademiji u Patersonu, Nju Džerzi
Sva lica savremene američke književnosti
Nenad Gugl, profesor bolji od „Gugla”
Kreativna prezentacija umesto pijace
Govor Milutina Srbljaka na Svečanoj akademiji u Patersonu, Nju Džerzi
Proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za književnost za 2018. i 2019. godinu
Za život treba više od golog života
Počinje sedamdeseti Sajam knjiga u Frankfurtu
Vladimir Tabašević – „Intelektualčev” strah od mišljenja
Književno veče Dušice Ivanović u Matici iseljenika
Milorad Pavić od Š do A
Da li je knjiga roba ili kultura
Zanimljiva sudbina nedostajućeg lista Miroslavljevog jevanđelja
Štand Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu: Književnost za sve generacije
Pavić – iskazi nakon smrti
Drugi rođendan banjalučke poetese Nede Gavrić
Nijedna dečja soba ne sme biti bez knjiga
Promovisan roman „Čežnja” Ljiljane Pilipović Karanović
Lozinka generacije koja je odrastala uz „Azru”
Najveća zbirka knjiga o Egiptu u regionu
Reizdanje „Feliksa” Vladimira Kecmanovića
Imate li nešto od poezije
Još malo sajma - ekskluzivno
Danas kada postajem vještica
Knjiga “Dobri ljudi u vremenu zla” Svetlane Broz objavljena u Beogradu
Željko Jack Dimić, glumac o kojem se sve više govori
Treba nam svaka Njegoševa reč
Za „Neretvu“ čak i Pikaso odbio honorar i dva prava mosta dignuta u vazduh
Nova knjiga Divne Vuksanović - Vetar sa zvezdane planine
Dragoslavu Mihailoviću Gramata Pesničke republike
Dramatični Vagner, smirena paleta
Lingvistički genije iz Sjeničaka na Kordunu
„Molinari” i Ana Sokolović u Beogradu
Đino Lajneveber nagrađen u okviru manifestacije Pesnička republika
POZNATI DOBITNICI KNjIŽEVNE NAGRADE >IZVOR 2019<
Roman "Zedsi" dobitnik nagrade "Rade Obrenović"
Zašto je čitanje korisno: 15 razloga zašto je dobro čitati knjige
Sajam knjiga u Nišu od 2. do 8. decembra
Japanska književnost na sajmu knjiga u Nišu
Milan Ružić - "Narod za izdavanje"
Srbija je jedina zemlja koju smatram svojom
PROMOCIJA NOVIH KNjIGA MILICE JEFTIMIJEVIĆ LILIĆ
30 godina posle pada Berlinskog zida
Duško Trifunović, čovek koga smo ostavili
Pisanje rešava
Handke najveći prijatelj sa Srbima iz „enklave“ Velika Hoča
Digitalni pogled u zadužbinu Stefana Nemanje
Korzo je odšetao u sećanje
Njegoševa varnica: Okrugli sto posvećen velikom pesniku u Matici iseljenika Srbije
Handke: Radost je jedina ispravna moć
Mi padamo, a padobran se nije otvorio
Čestitka Književne radionice Kordun
SKD Prosvjeta, pododbor Krnjak na HRT
Sali Runi – mladi irski klasik
Vladimir Pištalo, gost Kulturnog dnevnika
Dara Sekulić, pjesnikinja istine (video)
"Astikja" i "Razoružana slova" pred čitaocima u Torontu
Saši Iliću Ninova nagrada za knjigu „Pas i kontrabas”
OLGA TOKARČUK: Pričanje u prvom licu
Kuća na dva kraja sveta
IZLOŽBA IVANE VUKAJLOVIĆ SIMIĆ U BUDIMPEŠTI
Toronto: Predstavljen srpsko-kanadski časopis za književnost i kulturu „Ljudi govore"
Regionalni nagradni konkurs: Spasimo putopis 2020.
Radovan Vlahović: „Bdenje nad smislom”
Sakupljač gorkih nesanica
Matica iseljenika Srbije - 70 godina postojanja
Prevodi: Gojko Božović na ruskom i ukrajinskom
Nagrada „Meša Selimović” pripala Vladimiru Pištalu
KORDUNAŠKO POP ROK PRELO
Rođen je Danilo Kiš ...
Zaboravljene reči srpskog jezika
Književni klub u Nišu
Mera slobode je mera odsutnosti teskobe u nama
Marko Miljković i Vitomir Teofilović dobitnici Vibove nagrade
Četvrti pesnički konkurs UG „Igrale se delije“
Šta nećete imati kad odete MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU
KRATKA, ŽANROVSKA PROZA
Korona sa mog prozora
Dela ostaju kao svedočanstvo da smo postojali
Pismo iz Baltimora Bogdana Miščevića
U MOZAIKU RAZMIŠLjANjA
KORONA VIRUS U MOZAIKU RAZMIŠLjANjA
Zarozani crveni tepih čovečanstva
Provokativni i subverzivni Česi
Preumljenje je neophodno
"Sunčani sat" Radovanu Vlahoviću
PRESUDA I POMILOVANjE
Vuk je mrtav, a ni mi nismo dobro
Humanista i umetnik, avangardan i svoj
Pesnik Nenad Milošević laureat nagrade "Branko Miljković"
Festival poezije mladih Vrbas
Izložba ilustracija Senke Vlahović
Dodeljena titula "Ja Krčedinac" 2020.
Pristojnost prema kulturi sećanja
Udah i izdah
Laureati književne nagrade "Rastko Petrović" za 2020. godinu
Dodela priznanja autorima Književne radionice Kordun
Đedove tople ruke
Iza fasade kapitalizma istina se teško probija
Milan Rakulj osvojio "Srpsko pero"
Život na crticu
Ljubica Žikić - autor za mesec januar
Dragan Marković dobitnik nagrade Branko Ćopić
Poetski konkurs ”Brankova pohvala svetu”
Igor Marojević dobitnik nagrade Meša Selimović
Globus histerikus - Katarina Sarić
“STANISLAV LEM” ZA 2021 GORANU SKROBONjI
senahid nezirović - autor za mesec februar
Priznanja iz sveta Milici Jeftimijević Lilić
Duško Milošević - autor za mesec mart
Preminula Dara Sekulić
Roman "GORŠTAK" Ljiljane Pilipović Karanović, prvenac izdavačke kuće "Književni ESNAF"
Nordic Noir na srpski način
Katarina Sarić - Autor meseca aprila
Prestižna literalna sekcija 10. Beogradske gimanzije
Još jedna knedla u grlu manje
Simo Jelača - autor za mesec maj 2021
Veče umetničke muzike
Autor meseca juna Književne radionice Kordun
Zašto je srpska krajiška kultura APATRID U SRBIJI?
Nenad Grujičić dobitnik velike Bazjaške povelje
Dragica Ivanović autor meseca Jula Književne radionice Kordun
Nikolina Zobenica - autor meseca avugsta
midarova noć na Sekinom salašu
Omilije sa Amfilohijem
Autor meseca
Gojko Božović: Sajam knjiga bio bi rizičan i neodgovoran događaj
Antologija Budućih Snova, izložba ilustracija Senke Vlahović
Audio knjiga, roman Glineni Kralj Branke Selaković
NOVO, NOVO, NOVO!!! Logosno preobilje sveta , Milice Jeftimijević Lilić
Boris Mišić autor meseca oktobra
Dezintegrisano - u štampanom izdanju, knjiga meseca
Kraj jednog dramskog čina
Vesti iz nesvesti Branke Selaković, Sinkopa - knjiga priča
Mile Ristović - autor meseca novembra
Novi roman Miljana Paunovića, Tuneli prošlosti
Književna nagrada "Rastko Petrović" za 2021.
Izložba - zazidati pukotine, zatvoriti rupe
Dodela priznanja Književne radionice Kordun
Poezija Dare Sekulić povezala Vlasotince i Istočno Sarajevo
Roman "Ruža pod ledom", Mirka Demića, predstavljen u Leskovcu
Aleksandra Đorđević autor meseca decembra
Srećna Nova 2022. godina
Goranu Maksimoviću zlatno pero meseca januara
Njegoš je prepreka ...
Objavljen konkurs Književne radionice Kordun - Čovekov otisak u prirodi
Gordani Jež Lazić Zlatno pero meseca februara
Uručena pesnička nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke"
Zlatno PERO za mjesec Mart 2022
Branki Selaković ZLATNO PERO meseca aprila
Miodragu Jakšiću nagrada za najbolji poetski spot (video)
ISTRAJATI U VREMENU - Prvi roman Vere Šćekić
ILIJIN ILIJANUM
Rezultati konkursa "Čovekov otisak u prirodi"
Negoslava Stanojević dobitnica Zlatnog pera meseca
ŽITO I VILA - Nemanja Zivlak - Novo iz ESNAFa
letnja škola srpskog jezika i kulture za decu iz rasejanja i Srbije 2022
Književno Veče Gordane Jež Lazić
Nikad nije kasno
Zlatno pero za mesec juni 2022, Milevi Leli Aleksić
konkurs DODIR JAPANA
Zlatno pero, Kosti Kosovcu
Ja, Krčedinac - 2022,
Zlatno pero, Jeleni Glišić
PROMOCIJA TROKNjIŽJA „MIDAR” I IZLOŽBA „BOJE I JA”
OTVORENA IZLOŽBA SLIKA „BOJE I JA” I PREDSTAVLjENA TRILOGIJA „MIDAR” ILIJE ŠAULE
Izložba slika Ilije Šaule u Beogradu
JESENjI KRK KONKURS
Otvorena izložba BOJE I JA Ilije Šaule u galeriji 4SE u Beogradu
književni esnaf prvi put na sajmu knjiga u Beogradu
Na štandu Esnafa promovisane Odaje od mahovine Ljubice Žikić
Aleksandra Grozdanić - autor meseca
Sunčici Radulović zlatno pero
Zlatno pero za decembar
Umetničko veče Miodrag Jakšić i prijatelji - IMAM VREMENA JOŠ SAMO DA TE VOLIM
ODRŽANA PROMOCIJA KNjIGE „POKATOLIČAVANjE SRBA – PREKRŠTAVANjA NA PODRUČJU ZAGREBAČKE NADBISKUPIJE IZMEĐU 1941. I 1945. GODINE”
ZLATNO PERO NATAŠI SOKOLOV
Marija Viktorija Živanović dobitnica Zlatnog pera
Zlatno pero Aleksi Đukanoviću
,,Zlatno pero" kod Zorke Čordašević"
Svetske kulture i narodni običaji - Švedska
Zlatno pero Sanji Lukić
Zlatno pero Slađani Milemković
Preminuo David Albahari
Poezija Sanje Lukić u Novom Sadu
Arhiv Vojvodine ugošćava Međunarodnu umetničku koloniju Krčedin
Poetski karavan
Priče sa karakterom i karakter bez priče
Izašao novi broj časopisa Književni ESNAF
U čast Beogradskog čitača i srpske književnosti
Mars - ljudska životna stvarnost ili iluzija
Komemoracija akademiku Srboljubu Živanoviću
Dokumentarni film o pjesniku Dušku Trifunoviću
Svetosavska svečanost, UKS
PUTEVIMA SVETOG SAVE U RUSIJU
Novosađanka Lana Zorjan najbolja mlada umjetnica na svijetu
Dobitnik NINove nagarade po prvi put iz Republike Srpske
Zmajeva nagrada Zoranu Đeriću
Poetsko-muzička harmonija
Nagrada "KOLjA MIĆEVIĆ" Risti Vasilevskom
Hosijat Rustamova: APEL! Zemlja je domovina čitavog čovečanstva!
Značajan uspeh srpske škole u Kanadi
KR ,,KORDUN” i Književni ESNAF, dodelili priznanja
Kakav princ, takva i bajka
Otvoren 67. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu





















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Vesti


DISTOPIJA JE POSLEDNJI BEDEM ZDRAVLJA

Marina Vulićević
detalj slike: Aleksa Gajić

Godinama je antiutopija jedan od glavnih trendova svetske literature, ali ne i kod nas


Миомир Петровић и Горан Скробоња


Društvo koje je u toj meri okorelo u totalitarizmu, nečovečnosti, ekološkoj katastrofi i svakoj vrsti jednoumlja da je zastrašujuće i nepoželjno za život, to je literarna distopija – beznadni pogled u budućnost, kao potpuna suprotnost utopiji – idealnom društvenom ustrojstvu o kojem je u 16. veku pisao Tomas Mor. Danas, kao i godinama unazad, pisci prevashodno engleskog govornog područja daju izraz antiutopijama. Po rečima književnice Erike Vagner, pritisak života 21. veka ovaj tip narativa preveo je u mejnstrim, sa žanrovskih top-lista fantastike i naučne fantastike.


Posle kultnih knjiga ove umetničke forme, sadržaja nadziranja i potkazivanja iz Orvelove „1984”, izopačenog klasnog ustrojstva modifikovanih ljudi u Hakslijevom „Vrlom novom svetu” ili spaljenih knjiga u „Farenhajtu 451” Reja Bredberija, može se zaključiti da pisci predviđaju budućnost užasnuti pravcima kojima se čovečanstvo kreće, imajući i eshatološke vizije o kraju sveta. Literarne liste poslednjih godina prepune su fikcije koja prikazuje budućnost posle nuklearne i ekološke katastrofe, različitih virusa, svet u nedostatku hrane i struje, klasnih uređenja gde reč vode prvorođena deca i lažni proroci. Ričard Metison je još 1954. godine u romanu „Ja sam legenda” svog poslednjeg čoveka Roberta Nevila prepustio borbi sa vampirima, a romani i serije poput „Soja” (The Strain) Giljerma del Tora i Čaka Hogana i „The Living Dead” Džona Džozefa Adamsa tematizuju svet vampira i zombija kao svojevrsnu viziju mutacija čovečnosti, otelotvorenje straha zapadne civilizacije.


Aktuelna je i tema upotrebe čoveka u budućnosti, a motiv ljudi koji se rađaju i žive samo kao donori organa za bogate bio je zastupljen u romanu „Rezerve” Majkla Maršala Smita, kao i nobelovca Kazua Išigura u knjizi „Ne daj mi nikada da odem”.


Posebno, su, međutim, privlačne političke distopije. Nedavno je „Službeni glasnik” objavio roman Sinklera Luisa „To je ovde nemoguće”, distopijsku viziju, nastalu 1935. godine, o uspostavljanju diktature u SAD, po uzoru na Hitlerov totalitarizam. Izdavač je naglasio da je to roman koji je „pre osamdeset godina predvideo današnju Ameriku”. Jedan od najupečatljivijih primera ovog izraza danas je „Sluškinjina priča” Margaret Atvud, iz 1985. godine, koja odslikava vekovni ženski bes protiv patrijarhata. Dok gledamo treću sezonu istoimene serije, očekujemo nastavak knjige nazvan „The Testaments”, najavljen za 10. septembar. Po rečima Margaret Atvud, novi roman inspirisan je pitanjima o ustrojstvu totalitarnog Gileada, ali i svetom koji nas okružuje. Barak Obama posebno je cenio knjigu „The Power” Naomi Alderman, u čijem fokusu je mlada žena čije ruke proizvode elektricitet i čija moć menja političku i religijsku društvenu dinamiku.


Govoreći o distopijama za naš list, pisac i prevodilac Goran Skrobonja ukazuje na to da društvenim mrežama već duže vreme kruži duhoviti „mim”, koji je istovremeno sasvim istinit i na jednostavan način komentariše trenutno stanje ljudske civilizacije na planeti.


– Taj „mim” se sastoji od fotografije Džordža Orvela i natpisa sa njegovim navodnim komentarom: „Ja sam 1984. napisao kao upozorenje, a ne kao priručnik!”. Dakle, danas je stvarnost zaista nalik na ono što su pre toliko decenija pisali Zamjatin, Haksli i Orvel, i nimalo ne čudi što je – u odnosu na vreme kada su nastajali romani „Mi”, „Vrli novi svet” i „1984” – distopijskih dela u svetskoj književnosti sve više. To je reakcija na društvo koje pisci vide oko sebe, a pošto se distopija obično definiše kao „zamišljeni svet u kojem su do maksimuma dovedene loše strane današnje civilizacije”, čini se da svi nekako, sa dubokom nelagodom, osećamo da je čovečanstvo zaista samo na korak od tako zamišljene sumorne budućnosti – smatra Skrobonja, dodajući:


– Meni je posebno zanimljiva činjenica da je od ova tri distopijska klasika koje sam pomenuo najdalekovidiji zapravo bio Hakslijev roman. Zamišljen prvobitno kao parodiranje Velsovih utopijskih knjiga „Moderna utopija” i „Ljudi kao bogovi”, koje optimistično prikazuju budućnost čovečanstva, on govori o svetu kojim vlada tehnologija usmerena na suzbijanje slobode tako što ljudima nudi rekreativnu drogu (soma), promiskuitet i lako dostupne medijske sadržaje, a ovi sve to dragovoljno prihvataju, i to neodoljivo podseća na ono sa čime se suočavamo danas. Tehnološka revolucija odavno je, čini mi se, prevazišla spori hod ljudske evolucije, i svako ozbiljno promišljanje o mogućim posledicama tog dispariteta dovodi do zaista zastrašujućih zaključaka. Stoga ne treba da čudi popularnost distopije, ne samo u književnosti, već i na filmu ili u TV serijama. Konzumenti ovih sadržaja, čitaoci i gledaoci rado čitaju upozorenja nalik na ono Orvelovo, a možda tako i dolaze do zrnca utehe i pomisli da sve može ipak da bude još mnogo gore nego što je danas.


Kada je reč o žanru distopije u našoj literaturi, Skrobonja zapaža da je problem sa njom u tome što je uglavnom nevidljiva za ono što je preostalo od ozbiljne književne kritike, te samim tim i za većinu medija i čitalaca koji se za tom kritikom povode, da je svrstana pod žanr naučne fantastike koji se već čitav vek u srpskoj književnosti smatra bezvrednim i petparačkim, uprkos njegovim izuzetnim idejnim i književnim dometima.


– I sam sam se bavio distopijskim motivima, uglavnom u pripovetkama koje sam pisao početkom devedesetih, kao svedok raspada bivše zemlje, sistema, sveta... Tada su nastale moje priče o Savezu slobodnih srpskih srezova (SSSS), kao i novela „Igra” (objavljena u prvoj mojoj zborci kratke proze, „Od šapata do vriska” 1995) koja daje možda najpotpuniju i najmračniju sliku naše budućnosti, pod snažnim uticajem svemoćnih elektronskih medija. Miomir Petrović naglašava da se nije previše kao pisac izražavao u formi distopije, ali da je povremeno, u knjigama „Arhipelag” (Geopoetika, 2003), „Bakarni bubnjevi”, (Laguna, 2009), „Black Light” (Laguna, 2018) poželeo da izvrgne ruglu histeriju progresa i progresivizma.


– Distopiju shvatam kao literarni vapaj na društvena gibanja 21. veka, projektovana u budućnost. Taj skepticizam, često veoma apokaliptično zasenčen, može se posmatrati i kao poslednji bedem zdravlja, vitalne čovekove potrebe za slobodom, kada je reč o emanaciji izmaštanog. Ne bih ga malograđanski smatrao defetističkim, „mračnim”, kako to ljudi često vole da kažu. Distopija je filozofsko i literarno upozorenje – ističe Petrović.


To što distopija kod nas nije trend, on obrazlaže time da je književnost ili literatura u vektoru obrnute utopije po prirodi stvari ukorenjena u sredinama sa dugom tradicijom kapitalizma, demokratije i višedecenijskim relativno visokim životnim standardom.


– U takvim uslovima produhovljenom čoveku je mnogo očiglednija pervertiranost potrošačkog društva, dekadencija demokratije (koja je prerasla u birokratiju i tehnokratiju), omalovažavanje obrazovanja, nedostatak duhovne slobode u pojedinca, modelovanje mišljenja i manipulacija putem medija. Savremeni čovek Zapada s pravom strepi od toga da će biti poništen i ugušen, ukoliko to već i nije. Naša sredina je u tom smislu poput maloletnog deteta i naivno polaže nade u progres. Zato što kod nas sve kasni pa tako i zrelost društva u promenjenim, postsocijalističkim odnosima. Pogledajte narativ našeg političkog mejnstrima u pravcu digitalizacije, opomene da ne smemo propustiti šansu nekakve Četvrte industrijske revolucije. Mi. Ovakvi? To je razlog zašto nema toliko distopijske literature iz pera naših pisaca. Ovde se modeluje mišljenje da su odgovori na lokalne probleme upravo liberalni kapitalizam, demokratija, ljudska prava... ti svakako lepi termini koji u našoj sredini gotovo da ne postoje. Čim izađemo iz infantilnih nadanja da će nama pomoći isti oni mehanizmi koji se na naše oči urušavaju u samoj EU, počećemo da više pišemo i čitamo distopijske sadržaje – zaključuje Petrović.


„Svet je otišao dođavola”, konstatovao je Metisonov poslednji čovek koji nam se obraća iz budućnosti. Ili sadašnjosti.


Izvor: Politika

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"