gde je ta pesma taj tihi bol
sklopljene oči drhtaji žica
u zagrljaju vetar i ptica
bliže nebu još bliže snu
u praznom gnezdu tišina praznuje
sa krovova kaplje mesečina
pogled u boji rumenog stida
dotiče maglene obale želja
sve češće ćutim
ponekad ljubim
pomalo starim
i slutim
slutim
daleki smeh detinjstva
jesen u bdenjima
jutarnje nespokoje
bezimene ceste i tuđi tragovi
traže smisao u nekadašnjoj suštini
čekanja kisnu kao poslušna pseta
razdevičenu čežnju
boli nevinost uspomena
i snevam
dok dugo bdim
i vidim
vidim
sve ono što je
u ovo moje
smejem se psujem prkosim
živim o vodi mislim na hlebu
ćutim majčinim mlijekom
kazujem u vetar u vetrenjače
i ravno i plavno i rujno i nujno
sve davno gde sam i što jesam
pa stanem i
drhtaj smirim
i mirim
mirim
ono nekada
sa ovim sada
