U mom se polju
vesela žetvena pesma
ne čuje više
Žetva se velika sprema,
oštre se kose diljem;
sve što je sejano Mrakom
rodilo izobiljem.
Počinje žetva braćo,
na zemlju i u klasje!
Spavajte napola budni,
ovo je vreme pasje.
Žanje se muklo, u stroju,
padaju glave k'o snoplja.
Oče, mrklo je doba,
čuvaj me nišana, koplja.
Žetva je, Majko, strašna!
Žito se sablasno njiše...
Žeteoci kad pođu,
neće se vratiti više.
Otkad su senke Tame
pritisle Polje moje,
umesto žetvene pesme,
tužbalica se poje.
