IZLAZAK
krenusmo siti nesreće spremni na nevolju
uprtismo brige ogrnusmo slutnje
u bisage stavismo sve što nam bi
u korake sve što je ispred
pođosmo u nedogled u nepričavu
s crnoriscima za vojskom
vukli smo stoku nosili gusle
u pogled nam stalo ostavljeno
ustima punim zemlje
opraštali se od mrtvih
uz ropac ne osvrćući se
išli smo da se ne vratimo
uz put smo padali ustajali iz blata
zazivali Boga psovali majčicu
bežali od sablje od danka u krvi
od crnih košulja i bodljikave žice
kroz krajišta cestom petrovačkom
od kosova polja do nove serbije
zamrsiše se u topografiji sveta
svi naši putevi voljni i nevoljni
tražismo slamku spasa hleba
sunce na izlasku ostrvo s blagom
imajući samo ime i prezime
i to otkuda smo došli
lutasmo tako i još hodimo
u sećanju u snovima u nadi
žudeći dan koji će doći
do tada izbrisaće nam se trag
i zaboravićemo kuda smo pošli
jer svuda smo i nigde nas nema
