detalj slike: pixabay.com

ČETIRI KORAKA DO BUĐENjA

Klaudija je jecala idući ulicom Monte Verdi u Rimu i nikog ne primećujući. Svet joj se srušio kada je svog voljenog Đovanija ugledala u naručju markantne plavuše.
Osećaj poraza bio je silovit. Celo telo se steglo potreseno snažnim grčem i sve se u njoj zatvorilo, činilo joj se zauvek.
Posle prvog šoka pokušala je da bude racionalna i da mirno prihvati realnost, da se okrene poslu i da pokaže zrelost koja ide uz njene srednje godine.
Imala je odgovornu ulogu u asocijaciji koju je osnovala sa prijateljima. Povređen ponos i praznina nakon raskida sa Đovanijem, naterali su je da se suoči i sa sobom, onim što je ona sama iako je sebe toliko uložila u njega da joj je izgledalo da je više nema, da ništa od njenog sopstva nije preostalo. Bilo joj je potrebno vreme da se ponovo pronađe, da sakupi te osatke svog bića koje nije sasvim ispražnjeno i da pokuša da se obnovi, da se pokrene, da taj preostali deo uloži u posao i pronađe mrvicu kreativnosti koja bi joj pomogla da povrati samopoštovanje.
Razmišljala je o čudnoj koincidenciji. Osećala je da sa njihovim odnosom nešto nije u redu, ali je odbijala da napravi pravu analizu i da zaključi što treba. Međutim, kratko vreme pre nego što će ih ugledati Klaudija je vodila nemi dijalog sa njim. Htela ja da mu kaže da je svesna da se promenio i da pretpostavlja zašto.
Kao da zna šta joj se dešava, Mikele, drug iz mladosti, ortak koji ju je odlično poznavao, nazivao ju je svakodnevno. Nije bila voljna da priča o drami koju proživljava i skraćivala je razgovore koliko god je mogla. Ipak, poziv za večeru nije mogla izbeći jer je nagovestio da ima nešto bitno o sebi da joj kaže. Više iz ljubaznosti no iz stvarne želje za susretom i izlaskom, došla je.
Mikele joj se ljubazno zahvaljivao.
- Lepa princeza je skrhana, to se jasno vidi, ali je još lepša ovako ranjiva – rekao je da bi je oraspoložio.
- Kao i sve što je podložno lomljenju – odgovorila je šaljivo.
- No, ja srećom znam, koliko je krhka princeza snažna i kad se lomi ona se uspravlja - dodao je, a ja sam tu da pritrčim i poturim ruke pre no što padne i slomi se – smešio se.
Klaudjia je bila razoružana. Nasmejala se i rekla:
-To govoriš kao psihijatar ili kao moj drug?
- Ni jedno ni drugo, kao očaran muškarac koji je dugo čekao ovu priliku!
- Ti se šališ sa mnom, amore! Nismo li mi to rešili još u pubertetu, mi smo ortaci i tako će ostati - odvratila je ozbiljno.
- E, tako neće ostati, ovaj put ja odlučujem a ne ti, neću te više pustiti da odeš onima koji te ne cene niti znaju kakav si dragulj - i Mikele je bio vrlo ozbiljan.
Klaudija je bila iskreno začuđena njegovim rečima i trebalo joj je vremena da se pribere.
Kad je bila sigurna da je sve shvatila, uzvratila je:
- Kao prvo, još sam ruina, nisam ni za koga, a kao drugo, šta to još nas dvoje ne znamo jedno o drugom na čemu bismo gradili nešto novo.
On se nije dao zbuniti:
- Misliš, mi se uopšte ne poznajemo... - zaćutao je a posle dodao šaljivim tonom- recimo, uopšte ne znam kakva je ljubavnica moja mila prijateljica koju poznajem celog života, a to me je oduvek kopkalo.
Ona ga je odgurnula smejući se:
- Nikakva, da je dobra onaj je ne bi ostavio i otišao drugoj.
Smejali su se i raspoloženje joj se popravljalo.
- To moram da proverim, ja sam ipak stručnjak za intimu.
Po prvi put od rastanka sa Đovanijem, Klaudija je zaista bila raspoložena i svesna da život nije stao i da se sve može promeniti nabolje.
Ispijali su piće lagano a onda su ustali i plesali. Bilo je tako okrepljujuće, a ona se pomalo omamljena vinom sve više prepuštala stisku njegovih vrelih ruku.
Kad su krenuli, Mikele je poželeo da je otprati do stana. A onda i da popiju još po čašu vina.
I sve je bilo divno, ona je ponovo imala nečiju pažnju, a pomalo se u mislima zlurado svetila onome ko ju je izdao.
U jednom trenutku oboje su se prepustili naglo nadošloj strasti.
Prijalo joj je vrelo telo muškarca koje je podsećalo na to da život nije stao.
Osetila je da i sa njim može biti divno i opuštala se neosetno. Skidao ju je s pažnjom senzibilnog znalca koji uživa u odlaganju doživljaja, a Klaudija se oslobađala misli i tuge. I sve je moglo biti vrhunski. Ali, njeno telo je u poslednjem trenutku pružilo neočekivan otpor i svi pokušaji da se spoje ostali su bezuspešni.
To ih je naglo otreznilo. Njega kao lekara koji je shvatio da ona ima ozbiljan psihički problem, a nju kao ostavljenu ženu koja ima traumu.
Postidela se i suze su joj navrle.
On je zaštitnički prigrlio i izvinio se što je prenaglio.

Život se nastavljao u redovnim obavezama. Svakog popodneva Mikele je dolazio i izvodio je Klaudiju na nova mesta i često bi satima ćutali. Nju je ta tišina lečila bolje od bilo kakvog razgovora.
Grleći je nežno samo bi dodao:
-Bićeš ti moja najvatrenija ženica. Potrebna su četiri koraka do požara. Samo mi veruj i oslobodi se.
Kao lekar uspostavio je dijagnozu koja je podrazumevala tumačenje telesne reakcije na pretrpljeni gubitak ljubavi koji se manifestovao snažnim grčem mišića i sprečavanjem otvaranja.
Išli su korak po korak, razgovorima kao da se radi o devojčici koja nema nikakvog intimnog iskustava. Dodirom ruke i pokušajem buđenja osećaja za nežnost.
U prvo vreme nije ni naslućivala nikakvu želju za tim iako joj se Mikela dopadao i mogla ga je zamisliti kao svog partnera.
Prvi korak je, dakle, bio dug i ozbiljan razgovor, osvetljavanje psihološke strane problema. Donosio joj je knjige u kojima je pronašla svoju situaciju i rešila je da se bori. Osećala se poniženom kao da je kastrirana. Kao da joj je to svesno napravio onaj ko ju je napustio kako više ne bi mogla biti s drugim i to ju je dodatno izbezumljivalo. Htela je po svaku cenu da opet bude žena, koja se želi i koja želi. Činilo joj se kao da je još uvek u njegovoj vlasti i da on uživa u tome što je uspeo da je onesposobi da ponovo bude srećna. I to je bio motiv da se odupre i svoje telo oslobodi od te podsvesne zavisnosti.
Drugi korak bilo je baš to njeno osvešćivanje i želja za stvarnim prekidom sa prošlošću. Treći je bio prihvatanje ideje da je nešto zauvek završeno, a četvrti spremnost da započne novi život.
Mikele je bio vrlo uspešan lekar. Imao je ordinaciju i nekoliko udžbenika iz oblasti neuropsihijatrije. Nakon razvoda posvetio se još više profesiji i uspešno radio na otkrivanju veza telesnog i psihičkog.
Kaludija je za njega uvek bila oličenje snage. Voleo ju je oduvek, poznavao je kao divnog čoveka i borca. Čudio se kako takva žena nije mogla da zasnuje porodicu. Dobro je poznavao i Đovanija koji mu se nikada nije dopadao kao čovek iako je bio vrlo uspešan u svom advokatskom poslu. Njegova razmetljivost ga je veoma odbijala. Zavideo mu je na Klaudiji na koju je nakon razvoda sve češće mislio.
I nije bio začuđen njihovim raskidom.
Nakon dužeg vremena provedenog u strpljivom stvaranju prisnih odnosa u kojem se ništa novo između njih nije dešavalo, Mikele je Klaudiji predložio da otputuju negde na desetak dana. I ona je prihvatila kao da je htela da prekine tu pupčanu vrpcu sa svim neprijatnim zbivanjima koji su je blokirali i oduzimali joj snagu.
Imala je prijateljicu u Srbiji i otvoren poziv za posetu.
Slušala je od svojih prijatelja da se u Bogradu ljudi jako lepo provode, a poznati pisac A.D.M. joj je govorio da ga Srbija leči od teške depresije. Kad god bi zapao u krizu odlazio je u Srbiju i napajao se novim životnim elanom.
Osećala je da je vreme da to proveri.
Kad su se sa njenom prijateljicom našli u Skadarliji, osetila je snažno strujanje krvi. Želju za ozdravljenjem i novim doživljajima. Cele noći su igrali i pevali, a ona se konačno vraćala sebi.
Mikele nije ništa više pokušavao nakon prvog neprijatnog intimnog iskustva.
Iz straha da se ne ponovi ni ona nije inicirala nove pokušaje.
Nakon uzavrele atmosfere u Skadarliji, krenuli su na počinak u hotel Moskvu.
Sa osećajem strepnje i snažne želje cupkala je pored Mikelea smešeći mu se izazovno. Draž novine počela je da struji njenim telom. Znala je da je i četvrti korak napravljen.
Prilično dugo zadržala se u kupatilu i kad se pojavila bila je neodoljiva. Oči su joj sijale kao u ranoj mladosti.
Mikele je čekao spreman na sve moguće ishode.
Ona mu se mazno približavala mameći ga.
Nedugo potom snažan zajednički krik potvrdio je njeno pravo buđenje.

PODELITE OVAJ TEKST NA: