O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Vesti


UDAH I IZDAH

Dušica Ivanović
detalj slike: goodfom,com


Podržavajući inicijativu Obrazovne mreže „Danube Networkers“, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je pokrenuo projekat za kreiranje evropske onlajn zbirke radova pod nazivom DOBA KORONE – MOJE ISKUSTVO. Pravo učešća imali su svi Evropljani, pripadnici svih generacija, koji su podelili svoja iskustva kroz različite kreativne forme. Projekat je uspešno završen virtualnom konferencijom 10. jula 2020. 

Dušica Ivanović se pojavila kao autor iz Srbije u kategoriji TEKST. Njena kratka priča UDAH I IZDAH (Inhale and Exhale) je zabeležena u onlajn zbirci pandemijskih sudbina na srpskom jeziku, kao i u prevodu na engleski jezik.  (klik) Danube Networks


Vest Čester, Pa 24.08. 2020.


Udah i izdah 



Prozor je tek malo otškrinut, ali deo bele muslinske zavese se provukao kroz taj otvor i leluja na vetru. Povremeno se, kao mali helijumski balon, napuni vazduhom, pa se opet povuče i prilepi uz okno. Kao čovek kad udahne snažno, brzo, nestrpljivo, tako da mu u tom udahu ništa ne promakne, da bi napunio pluća jer ne zna kad će ponovo udah biti moguć. I kao čovek kad izdahne naglo, bez svoje volje, pa ostane zatečen nedostatkom vazduha, unezveren, pluća prilepljenih za postelju.

                Slika se ponavlja neprestano. Udah i izdah sada već polumokrog krajička zavese na poluotvorenom prozoru sobe u prizemlju.

Retki šetači, uglavnom sa svojim kučićima, zaustave se i zaklone vidik na disanje sobe u kojoj leži njegova majka. Čovek u kasnim pedesetim se tada malo nagne u stranu, ili iskorači sa mesta gde se ukopao još pre nekoliko sati da bi imao bolji pogled. Smetaju mu bezobzirni ljudi i njihovi četvoronožni ljubimci. Ponašaju se kao da je to njihov park kojim mogu da prođu kad im je volja, njihov travnjak na kome se zaustave kad ih pritisne potreba. Jednom se žena sa ostarelim sporim labradorom zadržala zureći u zatvoren prozor sa razmaknutim zavesama. Približila mu se sasvim, skoro da je nosom doticala okno, šakama je zaklonila svetlost i zurila znatiželjno dok je žuti pas ofucane dlake ležao u travi pored njenih nogu.

Bio je besan, uvređen, ustao je sa svog mesta i krenuo ka njoj, davao joj je znake rukama, ali ga ona nije videla. Nije mogao da priđe bliže, nije smeo da govori glasno - bojao se da će ga majka čuti. To nije smeo da dozvoli. Pas je podigao glavu tek toliko da mu stavi do znanja da ga je primetio, ali se nije pomerio. Ta nemoguća, nevaspitana žena se nije odmicala od prozora i čovek je imao želju da je uhvati za ramena i odvuče odatle. Ali, nije smeo. Nije smeo.        

Kada je konačno nastavila svojim putem vukući tromog psa na predugačkom kaišu, osećao se iscrpljeno. Vene na slepoočnicama su podrhtavale, a zatim udarale takvom silinom da je mogao da ih vidi pod kapcima svaki put kad bi zatvorio oči. Vratio se na svoje mesto, na neudobnu zelenu klupu, sa koje je imao dobar pogled na prozor majčine sobe, i nastavio da čeka.

Dok se vetar poigrava zavesom osmog dana otkako je dom za stare u karantinu, osmog dana otkako nije video majku, on čeka i dalje da se prozor otvori, da je ugleda dok se sporo približava sedeći u invalidskim kolicima koja gura negovateljica. Da ta žena razgrne zavese, otvori prozor i pokaže niz malih uredno poređanih saksija, u kojima cvetaju crvene i roze ljubičicama. Da majka pruži ruku i dotakne ih, osmehne se, pa pogleda preko njihovih cvetova i mahne sinu koji čeka na klupi stiskajući među rukama posudu sa svežim domaćim kiflicama sa sirom. Njenim omiljenim.





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"