 Čedo NedeljkovićČedo Nedeljković (1932, Negrišori, Dragačevo), završio je učiteljsku školu u Titovom Užicu 1951, a diplomirao na katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik (tada je to bilo na Filozofskom fakultetu) u Beogradu 1958. godine. Bio je učitelj u Žabrenu (Sandžak) i Rtarima (Dragačevo), profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti u osnovnim školama Kaoni i Lučanima (Dragačevo) i Učiteljskoj školi u Beogradu. U Beogradskoj zajednici obrazovanja bio je savetnik za srednje škole, u Republičkom zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja pomoćnik direktora, u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva urednik. Bavio se novinarstvom. Pisao j filmsku kritiku, izveštavao sa Pulskog filmskog festivala, za Poljoindustriju je pisao kozerije, bio urednik Beogradskog školstva i časopisa Revija obrazovanja, sarađivao sa Drugim programom Radio Beograda (Kulturni dnevnik). U listovima i časopisima objavio je mnoštvo članaka i radova, najviše sa tematikom iz obrazovanja. U Jugoslovenskom pregledu, časopisu koji je izlazio na srpskom i engleskom jeziku objavio je više analitičkih tekstova iz obrazovne problematike. Sa Miodragom Šijakovićem i Milanom Tabakovićem uradio je čitanke za peti, šesti, sedmi i osmi razred osnovne škole. Prosvetni pregled mu je objavio duži rad Marsizam i književnost. Isti listr mu je preko cele strane objavio tekst Misao u kavezu (kritika što se marksizam u školskom programu pojavljuje kao poseban predmet). Uredio je zbornik Putevi obrazovanja (strana iskustva). Napisao je četiri romana: Milisavljev imenik (prva nagrada na konkursu fondacije Dragojlo Dudić za roman pod imenom Unuk), Ispovest Đorđa iz Rastovca, Ljubav i ono drugo i Laponci.
Penzioner je i živi u Beogradu. Često dolazi u Negrišore. |
