 | Divna Vuksanović | |
| |
detalj slike: gadgette.com
SNIMANjE
Taman što je zaustavila taksi i zakoračila na ulicu da otvori vrata, okliznula se i pala udarivši drškom kišobrana o crvenu limariju automobila. Čuvši udarac, taksista je pažljivo otvorio vrata kako bi se uverio da se devojka nije povredila. Osmotrila ga je, kroz slapove zlataste kose, trudeći se da ustane što je brže mogla.
“Jeste li dobro?” upitao je hrapavim pušačkim glasom.
“Sve je u redu”, odgovorila je nervozno. “Nezgodno sam stala.”
Potom je ušla u auto, precizirala adresu i utonula u sedište. Majmun okačen o retrovizor ljuljuškao se tamo-ovamo tokom vožnje. Imala je utisak da je živ.
S leve strane, kroz prozore poprskane sitnom kišom, nazirala se morska obala, ispresecana novim ili poludovršenim hotelima što su, nalik na neuspele gotičke katedrale, stremili ka nebu. Investitorski raj, pomislila je dok se meškoljila na sedištu kako bi što bolje videla modrikasti beskraj u pozadini hotela. Desno od nje, boje grada bile su življe; s te strane avenije mogle su se opaziti radnjice sa izloženim korpama prepunim šarenih sapuna ili piljarnice na ćošku. Razgledanje priobalnog dela grada povremeno bi bilo ometano motorciklistima koji su se provlačili kroz gužvu.
Stigli su na odredište.
Izašavši iz taksija, uz pozdrav i pozamašni bakšiš, zaputila se ka ulazu u zgradu televizije. Koračajući ka liftu osetila je nesigurnost u hodu. Na sreću, lift je brzo stigao; pritisnula je poslednje dugme i vinula se ka studiju. Činilo joj se da je u nedovršenoj katedrali.
Pošto su se vrata automatski otvorila osetila je olakšanje; kao da je kročila na oblak. Portir u savršeno skrojenom odelu bez reči ju je odveo do šminkernice. Nikoga unutra nije bilo. Ušla je kao omađijana. Velika ogledala, na svojim su površinama odražavala nered: posvuda su bile razbacane poluotvorene tube, pudrijere, četkice, sunđerčići… Garderober je mirisao na ustajalu odeću. Modni žurnali bili su poslagani na policama. Voda iz tuša curkala je u odvod karamičke šamponjere.
Prišla je ogledalu da popravi frizuru. Začulo se jedno ”škljoc”. Ne obraćajući pažnju, obuzeta izgledom, nastavila je da se ogleda. A onda joj je kroz misli ipak proletelo ono “škljoc”. Da nije slučajno zaključana, pitala se četkajući kosu.
Pa šta, pomislila je. U studiju će, verovatno, primetiti da je nema, poslaće nekoga po nju…
A onda se setila. Tokom vožnje taksijem, lupnula je vozača po ramenu obraćajući mu se tihim glasom.
“Na ovom mestu ubijena sam pre dve godine.”
