Zgazi me onako kako vreme
smrvi nadu i poklič, u danima
koji se odvažnošću odevaju.
Učini da zamukne eho nad
usnama modrim od zapevanja
nad humkama tuđim.
Ja sam, ionako, ucveljena
slabost kojom se uspravnost
tvoja jos podičiti može, i
tugaljivost pod povezačom
saznanja:
Vekovaće grudi moje beskosnim
se jezikom braneći, navek se
sećajući uža čije je zvono
vetar davno otkinuo
