|
|
|
SUSRET U ISFAHANU - CIKLUS PESAMA  | Jelena Ljubenović | |
| |
detalj slike: Naghshejahan square
U potrazi za Apsolutom, poezija je dovoljno nedodirljiva i nežna.
Ona je moja neophodnost i spokoj koji je ponekad tako neuhvatljiv.Jelena Ljubenović
(NE)MIR
Boli me kada ne vidiš moje lice ni crteže na njemu ono je platno na kojem smenjuju se boje našeg prostoraod onda kada smo mislili da znamo činiti ljubav
Stvara mi nemir kada si mi tako blizu da ne mogu videti okeanočiju tvojih jer su ga neuspelebitke osušile strahujem da bi okean jednom mogao postati prostor vatri
Onda bismo goreliu svojim ili ničijim sagamamaštanjima – gadostima ili sagrešenjimastrahujem od svoje nedorečenosti i sile tišine koja činida te nikada više ne vidimiako si mi tako fizički blizu
tako blizu da me u neiskrenosti svojojčiniš gluvom i slepom
Afijet olsun (tur. Afiyet olsun)
Daruj joj premudri Timudrost svojupogled svoji sva Tvoja svojstvakoja će joj biti potrebnavečeri ove
šetam – šetamodlazim ka mestu gde sam fizički i misaono nastanjena
odlazimnoseći u cegerudasku za sečenje, nožnovčanik, kašičicurukolu, šargarepuzamrznute kroasanei nezamrznuti hleb
mesečina i ja razgovaramojoš uvek sam u Iranugledam u mineplava boja postala je moj dahta lepa, krhka, mučenička plavasvevremena i večna
odabirem fini escajgi dalje zaljubljena u oblike
kašičica je lepa i krivudava asimetričnatakvu još nemamo koristićemo je za kafu jutra će biti bolja Afiyet olsun
osećaćeš se kao na obali Bosforaosećaću se kao u Isfahanu
šetam – šetamljudi nepomično prolaze
sedim u mračnom kutku na Dorćoluuspinjem se u likovnosti znakovaprotegnutim i zaspalim na zidovimani kiše ih ne mogu opratiništa – baš ništa
odlazim mestu misaonosti svojihu miru govoreći rečiupućene ove noći njojkoja mi je damar po svemu
govorimdaruj joj premudri Tisilu svojih promenai sva Tvoja svojstvakoja će joj biti tako potrebna
Lelujavi fragmenti
Po ponoćnici koračam kao po svilijoš je malo mesta na papiru za odlukeu daljini odjekuje eho sa snova onog koji se odrekao dugokosih devojaka iz raja
uganuće drži oči otvorenim oduzima dah iskušenju za sutra
izdržati mogu neprolazno stanje lako je i prozirno kao moja prvabela haljina, lelujava, finamoja bela haljina i priča o nevinosti
ostaće trag o pesmi na kišikoja spira mrlje sadašnjiceBog se javlja posle ponoći ipotreba da se velom obavijemkao hortenzija pred hukom gromova
u meni su dve Jelenejedna danju budna spavai razmišlja o susretu sa tražiteljima smrti druga po ponoćnici koračakao po svili namenjenoj za šivanjeduge, bele, rajske haljine za njenog voljenogkome u mestima na papiru i ne pripada
Usnuće lire
Doći će ti sneg u snovetvoja nevinosttvoj krevettvoje buđenjetvoj sanza nekog sudveri nežnostiza nekogostrvo neusklađenih verovanja
doći će ti smirajkada zaspišako i budeš dovoljno budnaza jedan trenutaknaći ćeš pismo kojimsi se okeanu večnosti obraćalabićeš zadivljena i sama
sada ne pišem pesmujer sa lica prorokoveduše osećam hladnoćubol i smiraj i snegu pratnji nečujnih Psalamau pratnji valova Njegovihsvaka biljka je postanaksvaki otkucaj ne postoji
Divan saz
Neću te povreditidragocenosti mnogih sazai o tvojoj ponoćnoj i jutarnjojljubavi misliti neću
nežnosti i biseredonete tvojom muzikomu dubokim vapajimačuvaću daleko od dodirana raskršću vetrovadaleko od reči zlobnika
tvoja dva sveta na umirujuće planine ličečuvaću u molitvi pre svitanjatamo ćemo se sresti
neću te upoznatidok zaljubljenici plešui njihov je prvi put kakomesec ih vodi put oazeprostrane Persije
osetićeš moj bestelesnizagrljaj na obodu Isfahanajer tada ti telesna doći nećupreviše je ljubavi za nasda bi nam zemlja dozvolila susret
neću te povreditiime tvoje ne znamsada odlazim, mučim sesveća mi se u rukama topikroz vatru duša hrani spokoj
ako me ponekad sanjašdragocenosti mnogih sazavidi moj treptajodlazak i ples
ruka mi je jedna u pustinjidruga u okeanumožda srešće se ako zemljadozvoli u drevnommističnom i tako dalekomIsfahanu
|
