Tako se pogni da dlanovima
možeš osunčati nebo nad
temenom svojim i slavuje u vlasima
ti zanoćenim. Jer, ako se malo
ispraviš, oni će brzo prhnuti put
neke tuđe skromnosti, a misli će tvoje
neme postati. Zar zdenac planinski
muljem blagosloviti?
A, govoriše oni zbog kojih se rukom
odmahuje: topotaće nejač zemljom
ugibnom, dizginaće bosi ko da
krilima lepršaju, kad sunovrat snagu
uspinjanja dosegne, pred grcavim kad
višeglasje zamukne.
Zato se pogni da basamak poslednji
slutnjom prekoračiš, previše je onih
što se sobom pogordiše.
