Тако се погни да длановима
можеш осунчати небо над
теменом својим и славује у власима
ти заноћеним. Јер, ако се мало
исправиш, они ће брзо прхнути пут
неке туђе скромности, а мисли ће твоје
неме постати. Зар зденац планински
муљем благословити?
А, говорише они због којих се руком
одмахује: топотаће нејач земљом
угибном, дизгинаће боси ко да
крилима лепршају, кад суноврат снагу
успињања досегне, пред грцавим кад
вишегласје замукне.
Зато се погни да басамак последњи
слутњом прекорачиш, превише је оних
што се собом погордише.
