O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Vesti


IZA FASADE KAPITALIZMA ISTINA SE TEŠKO PROBIJA

Gordana Popović
detalj slike: pinterest.com
NOVA NORMALNOST: DIVNA VUKSANOVIĆ, filozof medija

Iza fasade kapitalizma istina se teško probija

Osećam razne pokušaje „otmice” i disciplinovanja tela, njegovu izolaciju, i naporedo s tim – porobljavanje duha putem izazivanja straha, individualnih i kolektivnih paranoja

(Foto: Dragana Draganović)

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.
 
"U slučaju nove normalnosti, reč je o globalnim procesima „normalizovanja”, standardrizovanja i disciplinovanja (naravno, represivnog) ljudi, isključivo u svrhu akumuliranja kapitala, daljeg produbljivanja klasnih razlika i tlačenja na svim nivoima društvenog i političkog života"
Divna Vuksanović, redovni profesor estetike i filozofije medija na Fakultetu dramskih umetnosti, kaže da smo je upravo zatekli u razmišljanjima na temu tzv. nove normalnosti, u trenutku dok koncipira uvodno izlaganje za naučni skup koji će biti održan krajem godine na Fakultetu savremenih umetnosti (FSU) u Beogradu, pod nazivom: „Umetnost, mediji, komunikacije: novi pristupi, nove paradigme.” Tema njenog izlaganja naslovljena je u duhu našeg pitanja i glasi: „Nova normalnost: bez kulture, umetnosti, komunikacija”. Ističe da bi tome dodala – i bez istinskog obrazovanja, odgovarajuće zdravstvene zaštite, kao i humanističkih ideala. Kada kaže humanizam, misli, pritom, na revolucionarni humanizam, onako kako ga je definisao Luj Altiser davne 1964. godine.
 
– Istovremeno, pojmovna sintagma nova normalnost demonstrira ideju da je „normalnost”, istorijski i politički gledano, promenljiva kategorija i da je, očevidno, konstrukt koji se nameće stvarnosti, kako bi se upravljalo ponašanjem kako pojedinca tako i čitave društvene zajednice. U slučaju nove normalnosti, reč je o globalnim procesima „normalizovanja”, standardizovanja i disciplinovanja (naravno, represivnog) ljudi, isključivo u svrhu akumuliranja kapitala, daljeg produbljivanja klasnih razlika i tlačenja na svim nivoima društvenog i političkog života; a „disciplinovanje” je, fukoovskim jezikom rečeno, institucionalizovano i odvija se u zatvorima, školama, bolnicama, vojsci. Osim porobljenog rada i navodne brige o zdravlju, a na temelju grubog kršenja osnovnih ljudskih prava, pred našim očima odigravaju se procesi implementiranja tzv. nekropolitika (Mbembe), kao suprotnost, ili krajnji ishod Fukoovog koncepta biopolitičkih igara moći – kaže Divna Vuksanović.
 
Koliko je nova situacija uticala na vaš profesionalni život? Ipak ste održavali tribine, seminare, objavili knjige?
 
Profesionalni život je mnogo trpeo i trpi, jer je životu, kulturi, nauci, umetnosti, pa i profesiji (profesura) oduzet dijalog, ionako već prilično oskudan. Nijedan maskenbal, niti onlajn projekti, zapravo ne mogu zameniti dijalog koji, da parafraziram mog dragog profesora Đuru Šušnjića, podrazumeva neposredni kontakt i ravnopravnost u razmeni ideja, što vodi ka istini. Od Sokratovog vremena naovamo, nijedno podučavanje koje nije zasnovano na razgovoru ravnopravnih, ne doprinosi potrazi za istinom. U eri tzv. postistine, globalni mediji postaju propovedaonice, puka sredstva propagande, a digitalizovano obrazovanje i kultura, jeftina zamena za istinski dijalog koji je nekada bio osnova naše kulture. Što se pisanja tiče, teško je slobodno misliti u ropstvu. Pa ipak…
 
A na ličnom planu? Da li se ponekad osećate kao da vam je neko ukrao život?
 
Ne osećam krađu života već razne pokušaje „otmice” i disciplinovanja tela – njegovu izolaciju (karantin, fzička distanca, maske i rukavice, kontrola seksualnog života, pa čak i govora i pevanja…), nadziranje i kažnjavanje (Fuko), i naporedo s tim – porobljavanje duha putem izazivanja straha, individualnih i kolektivnih paranoja. Poput napada vanzemaljaca, asteroida, i tome slično. Čak je i priroda, koja nalik na umetnosti i socijalne kontakte poseduje veliku moć isceljenja, u jednom trenutku proglašena „bioteroristom”. Sloboda mišljenja kao odgovornost za mene je onaj koncept normalnosti koji priznajem i prihvatam.
 
„Otimanje slobode” je možda i najbolnija tema u svemu ovome?
 
Ovo vreme direktno pokazuje koliko je ljudima važna sloboda. Nekima je ona prostor za samoostvarenje, dok je za druge manje bitna u odnosu na ostale vrednosti. Za mene, posle reči sloboda ne stoji nijedno „ali”, jer čovekov život ne bi trebalo da bude sveden na biologiju i puko preživljavanje. Već to je dovoljan signal, koji najviše osećaju najsiromašniji, da smo odavno u ropstvu, samo što je kovid 19 na neki način pomogao da se pitanje porobljavanja radikalizuje, pa samim tim i jasnije vidi.
 
Istovremeno, namnožilo se i mnogo teorija zavera koje jedni šire, drugi ih se užasavaju, dok treći samo vrte glavom i ne znaju šta da misle?
 
Izraz „teorija zavere” pogrešan je, jer je nešto ili zavera ili nije. Zavereničke „teorije” su, ustvari, etikete, odnosno mnjenja (doxa), a ona su ne-mišljenje koje je zasnovano na nepreispitanim uverenjima… Manje-više svi praktikujemo takva mnjenja, posebno onda kada ne raspolažemo činjenicama, ali kada se ona sistemski, odnosno medijski proizvode, onda je reč o manipulisanju, dezinformisanju, lažnim vestima i operacijama s ciljem da se protivnik dezavuiše ili čak uništi. Živimo u vremenu informatičkih ratova, u čijoj osnovi stoji krupni kapital, pri čemu su tri najrazvijenije industrije, globalno uzevši, vojna, farmakološka i medijska. Iza fasade kapitalizma istina se pak teško probija.

Izvor: POLITIKA


PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"