LjUBAV NIJE SAMO REČ
Ne vidi se ne pomažu ni oči.
Leti lako zracima čari,
srce za nju planine preskoči.
Preskija nebom hiljadu ari.
Venčala je zemlju i vasionu
negde na horizontu svilenom!
Šapnula je put papirnom avionu
što u devojačkom srcu nađe dom.
Sa leptirima je oprašila
luckastih reči džakove pune.
Sve je ona redom nadmašila!
Mene njena dela baš zbune.
Munjinim korakom zbriše sa papira,
ne vidim je, zato nemam mira.
MOĆ
Plivam najbistrijom nebeskom vodom,
gazim po oblacima raznih boja,
razmišljam šta ću sa svojom slobodom,
miluje me po kosi ruka tvoja.
Hitre mi misli trče duge staze...
Sa pticama sričem šaljive pesme...
Mala dela silinu priča gaze,
osmeh da mi pokvari niko ne sme!
Sladunjav ukus prašine meseca
daje ritam srcu, uzima glavu.
Najiskreniji jesmo baš mi, deca,
Obožavam onu zbunjenost pravu!
Da stanem jer nema nikakvog kroja?
Baš neću! Pesma je samo moja.
pixabay
DVA GOROSTASA U NAMA
Bilo je to jednog trena u ovome času
vrlo čudno i tajno u svakom čoveku.
Sve zle i mračne sile, gde god da su
počeše propadati u jamu neku.
Posvađaše se dva gorostasa, ovoga sata,
jedno napada a drugo pokušava da miri.
To nije niko drugi nego brat do brata,
nepronađen ko je, stalno vatru piri.
Zlo je dobro sa maskom preko bića
dokle god ne zaviri u svoju suštinu.
Neotkrivena smo sopstvena otkrića.
Svi smo mi u duši čisti, nemamo tminu.
Treba pronaći taj kompas mira.
Muzičar ide kuda njegova duša svira.
pixabay
