ЉУБАВ НИЈЕ САМО РЕЧ
Не види се не помажу ни очи.
Лети лако зрацима чари,
срце за њу планине прескочи.
Прескија небом хиљаду ари.
Венчала је земљу и васиону
негде на хоризонту свиленом!
Шапнула је пут папирном авиону
што у девојачком срцу нађе дом.
Са лептирима је опрашила
луцкастих речи џакове пуне.
Све је она редом надмашила!
Мене њена дела баш збуне.
Муњиним кораком збрише са папира,
не видим је, зато немам мира.
МОЋ
Пливам најбистријом небеском водом,
газим по облацима разних боја,
размишљам шта ћу са својом слободом,
милује ме по коси рука твоја.
Хитре ми мисли трче дуге стазе...
Са птицама сричем шаљиве песме...
Мала дела силину прича газе,
осмех да ми поквари нико не сме!
Сладуњав укус прашине месеца
даје ритам срцу, узима главу.
Најискренији јесмо баш ми, деца,
Обожавам ону збуњеност праву!
Да станем јер нема никаквог кроја?
Баш нећу! Песма је само моја.
pixabay
ДВА ГОРОСТАСА У НАМА
Било је то једног трена у овоме часу
врло чудно и тајно у сваком човеку.
Све зле и мрачне силе, где год да су
почеше пропадати у јаму неку.
Посвађаше се два горостаса, овога сата,
једно напада а друго покушава да мири.
То није нико други него брат до брата,
непронађен ко је, стално ватру пири.
Зло је добро са маском преко бића
докле год не завири у своју суштину.
Неоткривена смо сопствена открића.
Сви смо ми у души чисти, немамо тмину.
Треба пронаћи тај компас мира.
Музичар иде куда његова душа свира.
pixabay
