O VRANI I FAZANU
Zaljubi se crna Vrana
u jednog Fazana.
Ljubav svu je obuzela,
ni da jede nije htela.
Postala kô bleda slika,
zbog Fazana zavodnika.
Maštala je: “Da je meni
baš ovakav dasa.
Dugog repa, divnog perja
i prodornog glasa.”
Odlučila jednog jutra
sa grane da siđe.
Izjaviće njemu ljubav,
pa šta bude - biće.
Tad mu reče: ”Ja te volim,
srce mi se cepa!”
On joj ljuto odgovori:
“Jesi li ti slepa?
Pogledaj se na šta ličiš,
crnja si od noći.
Da mi samo ugled kvariš,
stvarno neće moći!
Za mnom sve u šumi
ptice krila seku.
Ja da uzmem tebe,
ružnu vranu neku?”
Slomljenoga srca,
naša Vrana draga
odlete iz šume
bez glasa i traga.
A ovoga „dasu“
teška sudba snađe.
Uskoro u supi
lovačkoj se nađe.
илустрација: Биљана Мрмош
