О ВРАНИ И ФАЗАНУ
Заљуби се црна Врана
у једног Фазана.
Љубав сву је обузела,
ни да једе није хтела.
Постала кô бледа слика,
због Фазана заводника.
Маштала је: “Да је мени
баш овакав даса.
Дугог репа, дивног перја
и продорног гласа.”
Одлучила једног јутра
са гране да сиђе.
Изјавиће њему љубав,
па шта буде - биће.
Тад му рече: ”Ја те волим,
срце ми се цепа!”
Он јој љуто одговори:
“Јеси ли ти слепа?
Погледај се на шта личиш,
црња си од ноћи.
Да ми само углед квариш,
стварно неће моћи!
За мном све у шуми
птице крила секу.
Ја да узмем тебе,
ружну врану неку?”
Сломљенога срца,
наша Врана драга
одлете из шуме
без гласа и трага.
А овога „дасу“
тешка судба снађе.
Ускоро у супи
ловачкој се нађе.
илустрација: Биљана Мрмош
