VAŽNO JE NA KOJI NAČIN ODRASTAMO

(Novogodišnji intervju sa Majom Cvetković Sotirov)

Maja Cvetković Sotirov, autorka tri knjige za decu: Francuska avantura, Dečak koji nije želeo da posadi drvo i Dečak i vila, ove zime obradovala nas je knjigopaketićima i pričom o Sneguročki koju poklanja čitaocima. Svaki susret sa knjigama Maje C. S. neizmerna je radost i malih i velikih čitaoca. Njena pojava na našem književnom nebu ravna je čaroliji. Tajnu te čarolije pokušali smo da otkrijemo u razgovoru sa njom.

Razgovor vodila: Milica Milenković 31.12. 2020 

Маја Цветковић Сотиров, фото: архива аутора

Poštovana Majo, zadovoljstvo mi je da u ime Književne radionice Kordun razgovaram sa Vama. 

Zahvaljujem na pozivu, draga Milice. Izuzetna je čast biti deo Književne radionice Kordun, naročito tokom prazničnih dana, kada bujaju naše emocije.

Po struci ste profesor srpskog jezika i književnosti. Da li je Vaš pedagoški rad uticao na to da se posvetite stvaralaštvu za decu ili je odluka motivisana drugim razlozima?

Saradnja sa decom i mladima (u nekoliko osnovnih i srednjih škola) imala je veliki uticaj na odluku da zakoračim u svet stvaralaštva. Naučila sam da deca mogu sve kada su uvažena i voljena (bez obzira na njihovo porodično okruženje i interesovanja). Pravi pedagoški pristup, odgovarajuće metode i mnogo ljubavi rađaju radost u dečjim očima. Upravo toj dečjoj radosti posvećene su knjige koje stvaram uz nesebičnu podršku saradnika. One imaju cilj da zagolicaju maštu, pokrenu radoznalost i istraživački duh u deci, a odrasle vrate u detinjstvo kako bi lakše razumeli, ne samo svoju decu već i dete koje su nekada bili.

Čini mi se da je jedan od najznačajnijih aspekata Vaših dela čitanje, da je čitanje metafora za ulaženje u svet mašte koji ste jednako namenili i malim i velikim čitaocima. Možete li nam nešto više reći o odnosu odraslih i dece u procesu čitanja koji želite da kreirate svojim knjigama?

Svesni smo da „čitanje deci“ podstiče govor i jezik, logičko i kritičko razmišljanje, stvaralaštvo i veštinu komunikacije. U mojim knjigama često pozivam odrasle: mame, tate, bake, deke i sve koji vole decu ne samo da čitaju deci, već da čitaju zajedno sa njima, jer tada stvaraju bliskost i privrženost. Kada čitamo sa detetom bitno je i da porazgovaramo o slikama (ilustracijama) iz knjige, o ponašanju pojedinih likova, o događajima. Ponekad je dobro da budemo i glumci: namrštimo se, nasmejemo i kreveljimo... Time stvaramo primamljiv svet za mališane, a čitanje im postaje kutak sigurnosti.

Misli koje sa radošću čitamo u Vašim knjigama, recenzenti kažu da podsećaju na čuvene citate iz knjiga velikih pisaca svetske književnosti za decu. Ističu Vaše jezičko bogatstvo i kovanice kao predivne ukrase u knjigama. Da li je jezik igra i kako on za najmlađe čitaoce može postati igra?

Imala sam sreću da sarađujem sa sjajnim recenzentima: Amalijom Vitezović, dr Bojanom Blagojevićem, dr Marijanom Mišićem, msr Milicom Milenković. Njihove reči ohrabruju, kao i reči čitalaca. Radujem se kada društvenim mrežama vidim citate iz mojih knjiga.

Jedino dobro koje odrasli mogu učiniti za decu jeste da bezgranično veruju u njih. Kada deca nauče kako se veruje, nikada neće posumnjati u sebe. Kratke ruke ne mogu zagrliti široku dušu.

Veoma mi je drago da ste primetili jezičku inventivnost u mojim knjigama: crvenokrovasti kraj, crnokamena kućica, vilani (ne vilenjaci, oni su nešto drugo), straškaste zgrade, brzomisleće vile, robovilani, viloidi, Šklopocija (letelica-vremeplov), Gromlina (zla vila)... Mislim da su kovanice izvrstan podsticaj za razvoj jezika i mašte kod dece, posebno ako se sa roditeljima ili učiteljima igraju ko će osmisliti zanimljivije, melodičnije nove forme.

Za Novu godinu poklanjate čitaocima bajku „Sneguročka i srce od pahulje“. U bajci devojčica Lana kreće u potragu za Sneguročkom, princezom snega i pahulja. Da li je Sneguročka princeza koja živi u našim srcima i kako je dečja radost i moć vere mogu osloboditi tuge?

Srećna sam kada poklanjam, i radujem se jer će ljubitelji pisane reči moći da pročitaju besplatnu onlajn priču „Sneguročka i srce od pahulje“. I ovog puta sam neizmerno zahvalna divnim saradnicima koji su predano uradili svoj deo posla: ilustratoru Vladimiru Mančiću, recenzentkinji Milici Milenković, lektorki Mariji Vidanović i gošći-ilustratorki Teodori Petrović (učenici 3. razreda osnovne škole). Sneguročka je posvećena svim mamama (i mojoj mami), uz molbu da ne zaborave koliko je dečje srce važno i koliko svakom detetu znači da mama bude snažna. Deca veruju u svoje mame, bitno je da i one veruju u svoju decu. Tada za tugu nema mesta.

Osnovali ste Luka buks (Luka Books) inspirišući nas novim čarobnim citatima i knjigama. Kako biste opisali viziju izdavačke kuće Luka buks?

Izdavačka kuća Luka buks (Luka Books) je nastala iz ljubavi prema deci i pisanju. Objavljene knjige su najpre „doživljene“ u porodici, izmaštane sa svojim bližnjima, a namenjene su svim generacijama. Ideja Luka buksa (Luka Books-a) je da prizovemo detinjstvo, proživimo ga još jednom, osvežimo uspomene i poklonimo ih najmilijima – našoj deci. Kreativni saradnici stvaraju svet koji pokreće želju za novim saznanjima, a zahvaljujući „Pascual Solutions” detalji o našem radu dostupni su na sajtu www.lukabooks.com. Nastavićemo da radimo na prepoznatljivosti, ne samo u našoj zemlji, već i van granica, kvalitetnim i bogato ilustrovanim knjigama u kojima se prepliće istorija nauke, mašta, čarolija i svet emocija. Nadamo se da će Luka buks (Luka Books) knjige biti prevedene na više jezika.

Iz Luka buksa (Luka Books-a) dočekao nas je knjigopaketić pod našim novogodišnjim jelkama. U njemu su knjige i šolja sa divnom porukom. Recite nam kako vaspitanje postaje naš životni put kada detinjstvo odraste?

„Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put“ je moto moje nove knjige koju očekujemo u prvoj polovini 2021. Verujem da je veoma važno na koji način odrastamo: jesmo li ohrabreni, sputani, ismevani, voljeni, da li smo imali dobre uzore ili ne. Sve to što upijamo kao deca, često nas nesvesno vodi kroz život. I kada savladamo teret ili prihvatimo krila koja su nam data u detinjstvu, na nekoj od životnih raskrsnica ipak oživi ono što smo poneli i oklopi nas bez pitanja: zato neki lakše lete, jer su dobili krila, a neki teže, jer nose teret.

Na sebi imate predivnu ešarpu sa jednim jakim simbolom. Možete li nam otkriti o čemu se radi?

Sa zadovoljstvom. Ovo je jedna od najpoznatijih šara pirotskog ćilima. Zove se sofra, simbol je porodice, prijatelja i okupljanja oko zajedničke ideje. Ešarpu je dizajnirala Silvana Tošić koja je prepoznala srž mog stvaralaštva. Zadovoljstvo mi je da ovim simbolom pokrenem radost zajedničkih ideja u Novoj godini i da Silvanin uspeh iz Pariza i Torina prenesem i na naš svet književnosti.

Šta biste poručili malim velikim čitaocima za kraj našeg razgovora?

U mojoj knjizi „Dečak i vila“ postoji jedna divna poruka koju izgovara čuvar-vila Anđelina: Padneš, ustaneš! Padneš, ustaneš! I nikada, ali nikada ne zaboravi da ustaneš! Nakon ove preteške godine za sve nas, izabrala bih tu poruku. Važno je da ustanemo, nastavimo i potrudimo se da razumemo jedni druge.

Književna radionica Kordun želi Vam uspešnu, srećnu i čarobnu Novu 2021. godinu!

Hvala Vam od srca još jednom, bila mi je izuzetna čast i zadovoljstvo. Književnoj radionici Kordun i njenim saradnicima želim da ostanu jedna od najsjajnijih zvezda na nebu književnog stavaralaštva.

PODELITE OVAJ TEKST NA: