ВАЖНО ЈЕ НА КОЈИ НАЧИН ОДРАСТАМО

(Новогодишњи интервју са Мајом Цветковић Сотиров)

Маја Цветковић Сотиров, ауторка три књиге за децу: Француска авантура, Дечак који није желео да посади дрво и Дечак и вила, ове зиме обрадовала нас је књигопакетићима и причом о Снегурочки коју поклања читаоцима. Сваки сусрет са књигама Маје Ц. С. неизмерна је радост и малих и великих читаоца. Њена појава на нашем књижевном небу равна је чаролији. Тајну те чаролије покушали смо да откријемо у разговору са њом.

Разговор водила: Милица Миленковић 31.12. 2020 

Маја Цветковић Сотиров, фото: архива аутора

Поштована Мајо, задовољство ми је да у име Књижевне радионице Кордун разговарам са Вама. 

Захваљујем на позиву, драга Милице. Изузетна је част бити део Књижевне радионице Кордун, нарочито током празничних дана, када бујају наше емоције.

По струци сте професор српског језика и књижевности. Да ли је Ваш педагошки рад утицао на то да се посветите стваралаштву за децу или је одлука мотивисана другим разлозима?

Сарадња са децом и младима (у неколико основних и средњих школа) имала је велики утицај на одлуку да закорачим у свет стваралаштва. Научила сам да деца могу све када су уважена и вољена (без обзира на њихово породично окружење и интересовања). Прави педагошки приступ, одговарајуће методе и много љубави рађају радост у дечјим очима. Управо тој дечјој радости посвећене су књиге које стварам уз несебичну подршку сарадника. Оне имају циљ да заголицају машту, покрену радозналост и истраживачки дух у деци, а одрасле врате у детињство како би лакше разумели, не само своју децу већ и дете које су некада били.

Чини ми се да је један од најзначајнијих аспеката Ваших дела читање, да је читање метафора за улажење у свет маште који сте једнако наменили и малим и великим читаоцима. Можете ли нам нешто више рећи о односу одраслих и деце у процесу читања који желите да креирате својим књигама?

Свесни смо да „читање деци“ подстиче говор и језик, логичко и критичко размишљање, стваралаштво и вештину комуникације. У мојим књигама често позивам одрасле: маме, тате, баке, деке и све који воле децу не само да читају деци, већ да читају заједно са њима, јер тада стварају блискост и приврженост. Када читамо са дететом битно је и да поразговарамо о сликама (илустрацијама) из књиге, о понашању појединих ликова, о догађајима. Понекад је добро да будемо и глумци: намрштимо се, насмејемо и кревељимо... Тиме стварамо примамљив свет за малишане, а читање им постаје кутак сигурности.

Мисли које са радошћу читамо у Вашим књигама, рецензенти кажу да подсећају на чувене цитате из књига великих писаца светске књижевности за децу. Истичу Ваше језичко богатство и кованице као предивне украсе у књигама. Да ли је језик игра и како он за најмлађе читаоце може постати игра?

Имала сам срећу да сарађујем са сјајним рецензентима: Амалијом Витезовић, др Бојаном Благојевићем, др Маријаном Мишићем, мср Милицом Миленковић. Њихове речи охрабрују, као и речи читалаца. Радујем се када друштвеним мрежама видим цитате из мојих књига.

Једино добро које одрасли могу учинити за децу јесте да безгранично верују у њих. Када деца науче како се верује, никада неће посумњати у себе. Кратке руке не могу загрлити широку душу.

Веома ми је драго да сте приметили језичку инвентивност у мојим књигама: црвенокровасти крај, црнокамена кућица, вилани (не вилењаци, они су нешто друго), страшкасте зграде, брзомислеће виле, робовилани, вилоиди, Шклопоција (летелица-времеплов), Громлина (зла вила)... Мислим да су кованице изврстан подстицај за развој језика и маште код деце, посебно ако се са родитељима или учитељима играју ко ће осмислити занимљивије, мелодичније нове форме.

За Нову годину поклањате читаоцима бајку „Снегурочка и срце од пахуље“. У бајци девојчица Лана креће у потрагу за Снегурочком, принцезом снега и пахуља. Да ли је Снегурочка принцеза која живи у нашим срцима и како је дечја радост и моћ вере могу ослободити туге?

Срећна сам када поклањам, и радујем се јер ће љубитељи писане речи моћи да прочитају бесплатну онлајн причу „Снегурочка и срце од пахуље“. И овог пута сам неизмерно захвална дивним сарадницима који су предано урадили свој део посла: илустратору Владимиру Манчићу, рецензенткињи Милици Миленковић, лекторки Марији Видановић и гошћи-илустраторки Теодори Петровић (ученици 3. разреда основне школе). Снегурочка је посвећена свим мамама (и мојој мами), уз молбу да не забораве колико је дечје срце важно и колико сваком детету значи да мама буде снажна. Деца верују у своје маме, битно је да и оне верују у своју децу. Тада за тугу нема места.

Основали сте Лука букс (Luka Books) инспиришући нас новим чаробним цитатима и књигама. Како бисте описали визију издавачке куће Лука букс?

Издавачка кућа Лука букс (Luka Books) је настала из љубави према деци и писању. Објављене књиге су најпре „доживљене“ у породици, измаштане са својим ближњима, а намењене су свим генерацијама. Идеја Лука букса (Luka Books-a) је да призовемо детињство, проживимо га још једном, освежимо успомене и поклонимо их најмилијима – нашој деци. Креативни сарадници стварају свет који покреће жељу за новим сазнањима, a захваљујући „Pаscual Solutions” детаљи о нашем раду доступни су на сајту www.lukabooks.com. Наставићемо да радимо на препознатљивости, не само у нашој земљи, већ и ван граница, квалитетним и богато илустрованим књигама у којима се преплиће историја науке, машта, чаролија и свет емоција. Надамо се да ће Лука букс (Luka Books) књиге бити преведене на више језика.

Из Лука букса (Luka Books-a) дочекао нас је књигопакетић под нашим новогодишњим јелкама. У њему су књиге и шоља са дивном поруком. Реците нам како васпитање постаје наш животни пут када детињство одрасте?

„Када детињство одрасте, васпитање се претвара у животни пут“ је мото моје нове књиге коју очекујемо у првој половини 2021. Верујем да је веома важно на који начин одрастамо: јесмо ли охрабрени, спутани, исмевани, вољени, да ли смо имали добре узоре или не. Све то што упијамо као деца, често нас несвесно води кроз живот. И када савладамо терет или прихватимо крила која су нам дата у детињству, на некој од животних раскрсница ипак оживи оно што смо понели и оклопи нас без питања: зато неки лакше лете, јер су добили крила, а неки теже, јер носе терет.

На себи имате предивну ешарпу са једним јаким симболом. Можете ли нам открити о чему се ради?

Са задовољством. Ово је једна од најпознатијих шара пиротског ћилима. Зове се софра, симбол је породице, пријатеља и окупљања око заједничке идеје. Ешарпу је дизајнирала Силвана Тошић која је препознала срж мог стваралаштва. Задовољство ми је да овим симболом покренем радост заједничких идеја у Новој години и да Силванин успех из Париза и Торина пренесем и на наш свет књижевности.

Шта бисте поручили малим великим читаоцима за крај нашег разговора?

У мојој књизи „Дечак и вила“ постоји једна дивна порука коју изговара чувар-вила Анђелина: Паднеш, устанеш! Паднеш, устанеш! И никада, али никада не заборави да устанеш! Након ове претешке године за све нас, изабрала бих ту поруку. Важно је да устанемо, наставимо и потрудимо се да разумемо једни друге.

Књижевна радионица Кордун жели Вам успешну, срећну и чаробну Нову 2021. годину!

Хвала Вам од срца још једном, била ми је изузетна част и задовољство. Књижевној радионици Кордун и њеним сарадницима желим да остану једна од најсјајнијих звезда на небу књижевног ставаралаштва.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: