GDE JE BAKO LIKA
Svog unuka za ručicu
Vodi baka niz ulicu
Jednog trena unuk pita:
GDE JE BAKO TVOJA LIKA?
UVEK PRIČAŠ TVOJA LIKA
LEPŠA NEGO AMERIKA.
ŠTA TO IMA U TOJ PRIČI
KAD SE TATA SA NjOM DIČI?
Moj unuče, zlato moje,
Ovako ti stvari stoje.
Tamo 'e život težak bio,
Ali uv'jek ves'o i mio.
Lika ti je naša dika,
Đe je mleko - varenika.
A za pasulj, gra' se kaže,
Ništa baka ti ne laže.
Hleb smo tamo, kruvom zvali
Svi od reda, kao mali.
Tamo 'e mama majka bila,
Za to nam je Lika mila.
Svi smo tatu ćaćom zvali,
Drugačije nismo znali.
Dragi deda, đedo bio,
Lički kožun on nosio.
A stric nam je ćića bio
Ličkom kapom se kitio
ŠTA STE BAKO TAMO JELI ?
JE L' VAŠ LEBAC BIO BELI ?
Uh, mi smo tamo jeli pravo,
Sve je bilo svježe, zdravo.
Crna kruva od pšenice,
Što ga melju vodenice.
Pekli smo ga ispod peke,
Đakonije uv'jek neke.
Pa kupusa, pure žute
I paprike one ljute.
Kruva, masti i šećera
Što rđu iz tijela ćera.
Kolačiće vrele s masti
Pucali smo sve u slasti.
Kad iz škole dođem kući,
Pa kumpjeri budu vrući,
Š njima uzmeš botu sira
Pa nek ljuta bura svira,
Ne može nam ona ništa,
Grijemo se kraj ognjišta
I tvoj tata, to je ijo
Kad je ljeti dolazio.
Godine je iš'o svake,
Redovno, kod svoje bake.
Konje vat'o stari djeda
Pa njega u krilo sjeda
Vozali se po-po dana
Preko onih naših strana.
Tamo podno Velebita,
Kuda god je naša Lika.
GDE JE BAKO TAJ VELEBIT?
ŠTA SVE TAMO MOŽE BITI ?
KO SAD BAKO IMA TAMO ?
JESTE SVI VI DOŠLI OVAMO ?
Tamo sada nikog nema,
Samo kuća sama drema.
Đe bi draga stopa svaka
Vodiće te, tamo baka.
Da upoznaš i da vidiš
Nemoj nikad da se stidiš.
Sve će ono tvoje biti,
Likom ćeš se ponositi.
Kad odrasteš, bar nekada,
Pobjegni iz ovog grada.
Korjenima svojim dođi ,
Svojom Likom svuda prođi.
Možda neću biti živa,
Biću tamo ispod šljiva.
Odmaraću kosti svoje,
Obiđi nas zlato moje
Pa sv'jeću zapali svima
Korijenima što ih ima.
