ГДЕ ЈЕ БАКО ЛИКА
Свог унука за ручицу
Води бака низ улицу
Једног трена унук пита:
ГДЕ ЈЕ БАКО ТВОЈА ЛИКА?
УВЕК ПРИЧАШ ТВОЈА ЛИКА
ЛЕПША НЕГО АМЕРИКА.
ШТА ТО ИМА У ТОЈ ПРИЧИ
КАД СЕ ТАТА СА ЊОМ ДИЧИ?
Мој унуче, злато моје,
Овако ти ствари стоје.
Тамо 'е живот тежак био,
Али ув'јек вес'о и мио.
Лика ти је наша дика,
Ђе је млеко - вареника.
А за пасуљ, гра' се каже,
Ништа бака ти не лаже.
Хлеб смо тамо, крувом звали
Сви од реда, као мали.
Тамо 'е мама мајка била,
За то нам је Лика мила.
Сви смо тату ћаћом звали,
Другачије нисмо знали.
Драги деда, ђедо био,
Лички кожун он носио.
А стриц нам је ћића био
Личком капом се китио
ШТА СТЕ БАКО ТАМО ЈЕЛИ ?
ЈЕ Л' ВАШ ЛЕБАЦ БИО БЕЛИ ?
Ух, ми смо тамо јели право,
Све је било свјеже, здраво.
Црна крува од пшенице,
Што га мељу воденице.
Пекли смо га испод пеке,
Ђаконије ув'јек неке.
Па купуса, пуре жуте
И паприке оне љуте.
Крува, масти и шећера
Што рђу из тијела ћера.
Колачиће вреле с масти
Пуцали смо све у сласти.
Кад из школе дођем кући,
Па кумпјери буду врући,
Ш њима узмеш боту сира
Па нек љута бура свира,
Не може нам она ништа,
Гријемо се крај огњишта
И твој тата, то је ијо
Кад је љети долазио.
Године је иш'о сваке,
Редовно, код своје баке.
Коње ват'о стари дједа
Па њега у крило сједа
Возали се по-по дана
Преко оних наших страна.
Тамо подно Велебита,
Куда год је наша Лика.
ГДЕ ЈЕ БАКО ТАЈ ВЕЛЕБИТ?
ШТА СВЕ ТАМО МОЖЕ БИТИ ?
КО САД БАКО ИМА ТАМО ?
ЈЕСТЕ СВИ ВИ ДОШЛИ ОВАМО ?
Тамо сада никог нема,
Само кућа сама дрема.
Ђе би драга стопа свака
Водиће те, тамо бака.
Да упознаш и да видиш
Немој никад да се стидиш.
Све ће оно твоје бити,
Ликом ћеш се поносити.
Кад одрастеш, бар некада,
Побјегни из овог града.
Корјенима својим дођи ,
Својом Ликом свуда прођи.
Можда нећу бити жива,
Бићу тамо испод шљива.
Одмараћу кости своје,
Обиђи нас злато моје
Па св'јећу запали свима
Коријенима што их има.
