Ko može da mi zabrani da se zaljubim
u pesmu
Da volim čoveka u njoj
Onaj oslonac u usamljenosti i boli
Srela sam takvog na poljima snova
Stajao je oslonjen o drvo života
I gledao ka meni.
Ko može da mi zabrani da se zaljubim
u takvog čoveka
Koji je pesma
A pesma je najtiša svečanost kojoj se klanjam
Sitna poput zrna maka
I isto tako smiruje i leči
Mirisna kao bosiljak koji posipam po sobi
Biserna ogrlica koja ide
uz čipkanu haljinu boje mora
Ta pesma je moj spas od usamljenosti i boli
Ta pesma ili ipak čovek?
