Ко може да ми забрани да се заљубим
у песму
Да волим човека у њој
Онај ослонац у усамљености и боли
Срела сам таквог на пољима снова
Стајао је ослоњен о дрво живота
И гледао ка мени.
Ко може да ми забрани да се заљубим
у таквог човека
Који је песма
А песма је најтиша свечаност којој се клањам
Ситна попут зрна мака
И исто тако смирује и лечи
Мирисна као босиљак који посипам по соби
Бисерна огрлица која иде
уз чипкану хаљину боје мора
Та песма је мој спас од усамљености и боли
Та песма или ипак човек?
