NA PROPLANKU
Upoznao sam kojota.
Na proplanku.
Sreli smo se slučajno.
On tu bio za stalno,
Ja naišao.
Gleda me i razmišlja.
Nije mi bilo svejedno.
Rep je spustio,
Njušku podigao.
Onda se okrenuo,
Otišao,
Mirno.
Stajah još malo.
Tu, na proplanku.
U kući njegovoj.
Mogao me je ujesti,
Iskidati,
Uljeza što gazi tepih tuđi,
Nogu blatnjavih.
Upoznao sam kojota,
Na njegovom.
I shvatih da moje nije ništa.
