НА ПРОПЛАНКУ
Упознао сам којота.
На пропланку.
Срели смо се случајно.
Он ту био за стално,
Ја наишао.
Гледа ме и размишља.
Није ми било свеједно.
Реп је спустио,
Њушку подигао.
Онда се окренуо,
Отишао,
Мирно.
Стајах још мало.
Ту, на пропланку.
У кући његовој.
Могао ме је ујести,
Искидати,
Уљеза што гази тепих туђи,
Ногу блатњавих.
Упознао сам којота,
На његовом.
И схватих да моје није ништа.
