SVITANjE
Spušta se polako noć,
svojim prirodnim tokom.
Nazire se moć stare reke,
u svom mraku dubokom.
Iz radoznalosti neke,
moja duša,
naglim skokom,
pogleda ka nebu,
krišom jednim okom.
I neka jeza obuze celo moje biće...
Kad odjednom,
zvezda zasja,
ko neko otkriće,
te pomislih,
srećom,
možda ipak sviće.
