GRAD OD UZDISAJA
Grad gradila Prokleta Jerina.
Grad gradila – Srbe zavadila.
Argat traži – a zarad zidina.
Svoje daje: kćeri, sva tri sina.
Svi kopači – ka Novome Brdu,
da se kopa srebro za utvrdu!
Eto tebe. Eto ti sudbine:
da se teče blago za zidine.
Grad gradila, ali u zlo doba.
Na mukama sudbina je proba.
Ne mož’ Srbin slavu da proslavi:
argatuju Srbi na tvrđavi.
De, Jerino, vizantijska devo,
za dva leta zgradi Smederevo!
Za godinu – kule podignute…
Ćuti Đurađ, sve uz tvoje skute.
De Turčinu podaj kćerku Maru,
prinesi nam žrtvu na oltaru.
Podiči se sa dva slepa sina,
tvrda majko, tuđinko Irina.
De, Jerino, doturi nam hleba!
Mirisnoga, toploga iz peći,
svakom rabu – jer Tvrđava treba
da se može stići i uteći.
Kamen, kamen… Iz ruke u ruku,
tu će Turci zidinu da tuku.
U Srbiji ponestaje jaja,
da sagradiš Grad od uzdisaja…
Nad Srbijom širi svoja krila:
za potomke sanak si usnila.
Da Srbima nova zora sine,
nad tvrđavom Proklete Jerine.
Kroz vekove – nek ti Gospod sudi,
pravednije nego što su ljudi:
Smederevo, podigla te vila.
Jerina se tobom gospodila!
