Sa tvoga čela sijalo bi sunce
Nad masom ozbiljnih lica i sudbina
U mojim očima cvetala bi trešnja
Neprskana svetom oko nas
Po ko zna koji put čitali bismo psalme
Raspravljali o moći Istoka i Zapada
Slušao bi dok zanesena kazujem stihove
Puštajući me da verujem kako ljubav pobeđuje sve
Odgonetao bi moje teološke nedoumice
Razumeo karakter koji poklekne pod emocijama
Štitio me od laskavih praznogovornika
Čitao rukopise pre objavljivanja
Htela sam da pričamo o ljubavima
Koje nikad ne budu
I nikad ne prođu
O neobičnom koje se ne završava tek tako
Nikad me nisi povredio nepromišljenim rečima
Samo onim koje nisi izgovorio
