BELA ISKRA ŽIVOTA
Iza tvojih zenica svetlost izvire
Čista i bela navire mlazevima
Osenčana smaragdnim tonovima
U meni budi rasplamsava nemire
Belinom iskru života razbuktava
Igrom belog u hladovini pogleda
Treptajima srca moga se ogleda
Zadrhti čudesno klavirska oktava
I razliju se akordi mojim telom
Zagospodarivši u trenu potpuno
Buknu sve nijanse vasionom celom
Požarom što belinu srmi i zlati
Beličastim nitima o, moja Luno
Čista i bela svetlost svuda me prati
SNAGA
Slutim svoju snagu u očima tvojim
Krv se uzburkava, ko vodopad huči
Ljubav me ojača, prosto ostoruči
Iz pogleda dragog iskru sreće svojim
Sve vojske mraka u trenu otplove
Ustuknu naspram smaragdnoga sjaja
Moja volja bukne, Himere osvaja
Vedrinu oka sjajnog jutro pozove
Odanjeno Suncem zlatnožute puti
Nepoznati ritam srca očekujem
Radost nova peva, rapsodiju čujem
Pogled mi nemirni raj medeni ćuti
U zanosu duša vernost čistu snuje
Monahinju zenica tvojih osnažuje
SVETLOST N
KAMENU
Izvanredna igra
svetlih tonova
s bezbroj nijansi
o kamen udara
Iz svake pukotine
šire se prelivi treptaja
prelivi topline
fluid čarobnih struja
Zajapureno Sunce
izmamljuje dušu kamena
Koliko pukotina
toliko sjaja
Vesele boje preklapaju
Čini se
ispod sjaja još sjaja
Raširene u prostoru
pod svodom
vraćaju se kamenu
u mnogo novih odsjaja
Kamen pije svetlost
u večernjoj rumeni
u oslabljenom plavilu neba
vraća se svojoj studeni
pixabay
