БЕЛА ИСКРА ЖИВОТА
Иза твојих зеница светлост извире
Чиста и бела навире млазевима
Осенчана смарагдним тоновима
У мени буди распламсава немире
Белином искру живота разбуктава
Игром белог у хладовини погледа
Трептајима срца мога се огледа
Задрхти чудесно клавирска октава
И разлију се акорди мојим телом
Загосподаривши у трену потпуно
Букну све нијансе васионом целом
Пожаром што белину срми и злати
Беличастим нитима о, моја Луно
Чиста и бела светлост свуда ме прати
СНАГА
Слутим своју снагу у очима твојим
Крв се узбуркава, ко водопад хучи
Љубав ме ојача, просто осторучи
Из погледа драгог искру среће својим
Све војске мрака у трену отплове
Устукну наспрам смарагднога сјаја
Моја воља букне, Химере осваја
Ведрину ока сјајног јутро позове
Одањено Сунцем златножуте пути
Непознати ритам срца очекујем
Радост нова пева, рапсодију чујем
Поглед ми немирни рај медени ћути
У заносу душа верност чисту снује
Монахињу зеница твојих оснажује
СВЕТЛОСТ Н
КАМЕНУ
Изванредна игра
светлих тонова
с безброј нијанси
о камен удара
Из сваке пукотине
шире се преливи трептаја
преливи топлине
флуид чаробних струја
Зајапурено Сунце
измамљује душу камена
Колико пукотина
толико сјаја
Веселе боје преклапају
Чини се
испод сјаја још сјаја
Раширене у простору
под сводом
враћају се камену
у много нових одсјаја
Камен пије светлост
у вечерњој румени
у ослабљеном плавилу неба
враћа се својој студени
pixabay
