PINK PANTERI – (ANTI)JUNACI NAŠEG DOBA
Nebojša Saikovski: Pink Panteri – Najveći lopovi na svijetu, ASoglas, Zvornik, Republika Srpska, 2020.
„Ja se zahvaljujem Bogu što prvenstveno cijenim i čuvam sebe,
a onda takav zdrav i prav hoću i mogu da pomognem drugima.“
U „Bilješci autora“ odmah na početku romana o najvećim lopovima na svetu, saznajemo da je ovaj roman „prvi dio trilogije koja obrađuje društveno-istorijski kontekst nastanka, porasta i (privremenog) pada čuvene i moćne međunarodne pljačkaške grupe Pink Pantera nastale u vrtlogu ratnog vihora prilikom raspada bivše domovine Jugoslavije. U krupnom planu su likovi Pink Pantera, njihovi principi, sistem rada i organizaciona struktura, taktički obrasci djelovanja i logistički procesi, opisani kroz primjer avantura u pripremi i izvršenju pljački u Antverpenu, Londonu, Tokiju, Parizu, Amsterdamu, San Tropeu i Dubaiju.“ Na poleđini knjige sjajno je zapaženo:
„Za vas koji pročitate ovu knjigu,
svijet više nikada neće izgledati kao prije.“
Upravo tako, ovo je roman koji će u potpunosti promeniti vaša razmišljanja i viđenje sveta, roman pun informacija koje su malom čoveku nedostupne, a ovog puta, posredstvom autora, ispripovedane na način na koji možemo da ih razumemo, razjasnimo sebi i usvojimo bilo da ćemo nakon čitanja o svetu Pink Pantera i svetu uopšte, te njihovom odnosu, misliti na negativan ili pozitivan način. Ako smemo da se osvrnemo na ličnu prepisku sa autorom koji kaže da mu je jedini cilj knjige da prenese istinitu priču iz druge ruke, ovaj roman je sam sebi, svojim kvalitetom, postavio mnoge druge ciljeve među kojima je i njegova laka čitanost, pitkost i uzbudljivost u kazivanju, uvlačenje u srca čitalaca do dijamantske vrednosti koju sam po sebi u svim svojim delovima nosi...
Ako je Isidora Sekulić odlično zapazila razliku između istočnog čaranja i bajanja priča i zapadne trezvenosti i otresitosti, posvećenosti strukturi i raciju prilikom pripovedanja, onda je ovaj roman u svojoj biti sasvim prozapadni roman, gotovo holivudski tačno urađen, ali se ispod ove njegove maske krije duša i srž istočnjačkog tihog tkanja i pletenja priče i nju prepoznajemo u onim segmentima knjige koji se tiču autorovog poziva da uronimo u emotivni svet likova i otkrijemo motivaciju i način nastanka Pink Pantera, pojedinaca unutar jedne strukture koja je sve samo ne jedan isprazni tim lopova koji žude za novcem. Oni imaju svoj kredo, a to je san:
„Samo zapamti jednu stvar koju su i meni utuvili u glavu na mom početku. Uvijek provjeri da li imaju san prije saradnje.“
„Da imaju san? Šta, da budu opušteni i dobro naspavani, ili misliš na maštanje?“, upita ga Viktor.
„M, da, da sanjaju otvorenih očiju, da imaju nekih neispunjenih želja i ciljeva u životu... da maštaju o nečemu čega nemaju. Čovjeka bez snova teško je motivisati...“
A snovi, iako će to samo naizgled biti novac kojim se može priuštiti lagodan život za samo 30 do 90 sekundi pljačke, snovi su nešto sasvim drugo: snovi su sloboda, zdravlje, život, porodica i ljubav, iskonske i nagonske čovekove potrebe u nemilosrdnom svetu zla u kojem će, lažne heroje (ratne profitere stare Jugoslavije), zameniti savremeni i moderni Robin Hud sa svojom družinom:
„Sve heroj do heroja! Sve moj do mojega!“, reče Veseli zajedljivo. „I iza svih tih silnih osvajača, ipak je nešto naroda preostalo, a sad, nakon zadnjeg rata i vladavine vaših 'patriota', nema nigdje naroda! Eno svi su rasuti po Evropi, bore se za koru 'ljeba. A zašto, zato što su zemlju za koju su krvarili uništili ti isti patriote koji su vas poveli u te ratove, i drugi politički ološi nakon njih, godinama. Evo pogledaj sebe. Je l' ti se neko zahvalio što si zijanio zdravlje na ratištu, ha? Dok sam ja guzio cure po Evropi, vi ste ostavljali zdravlje po šumama, brdima, klali se sa braćom koji pričaju isti jezik, samo zato što se mole drugom Bogu, jer su prihvatili nekad davno vjeru od nekog drugog osvajača. Za koga i za šta ste vi uopšte ratovali?“, upita gledajući ga direktno u oči. „Gledam te kako loše spavaš, sam se žališ kako te kosti bole kao da imaš sedamdeset godina, a sve to zbog smrzavanja po zemunicama, spavanja po šumama na kiši, a tek ti je trideset tri godine, ej! Trideset tri!“, uzvikne vrteći glavom. „Šta ti je ono što si dobio na ratištu od prljavštine? Ono sa očima da su ti stalno crvene pa moraš ujutru ono čistiti oko očiju?
„Hronični konjuktivitis..“, odgovori rezignirano. „Ali hvala Bogu da nije bilo gore, mnogi se uopšte nisu ni vratili... ili su se vratili sa još gorim posljedicama.“
Gurnuti još od mladosti u nemilosrdni svet zla: „tihi neprijatelj, đavo, podmuklo se uvukao među ljude, i to baš kad je krenuo da uživa u adolescenciji i da hvata korak sa lijepim životom. Odjednom postade važno ko se kojem Bogu moli i ko je koje nacionalnosti. Tako je i on, po prvi put sa šesnaest godina, shvatio da je njegova majka Hrvatica, a otac Srbin... U sebi je imao snage da se bori protiv bilo kojeg đavola koji je htio da se namjeri na njega i njegove bližnje, ali đavo koji je obuzeo oca, protiv njega nije mogao.“ – u svet u kojem se rastura porodica na opisan način, ili je rastura rat pogibijom sina Ivana, ili se porodica raspada zbog alkoholizma oca... Patrijarhalni svet se jednostavno raspada, majke nemaju snage da izađu na kraj sa svim nedaćama, ljubav nije dovoljna, i kreće se nizbrdo, država u rat, a porodica u stradanja, u bol koji će izroditi decu pantere, zveri željne spasenja i očuvanja svojih života, ali ne krvoločne zveri – to ostavljaju celokupnom dijamantskom biznisu koji počinje sistematskim uništavanjem života, „od pojedinaca do naroda“, od eksploatacije nalazišta u siromašnim zemljama, preko iseljavanja naroda, do narko-kartela, trgovine ljudima, interesima bankarsko-korporativnih, vojno-industrijskih i diplomatsko-političkih dnevnih poslova. Sistem koji će rušiti deca kojoj su nametnuli da loptu zamene puškom, a onda oni gledajući i shvatajući strahote rata u kojima su pobednici jedino ratni profiteri koji su rat i osmislili, odlučuju da puške zamene plastičnim pištoljima i tako pljačkaju velike svetske juvelirnice. Iz malih mesta Jugoslavije, iz kruga detinjstva, adolescencije i mladosti, životni putevi likove ovog romana: Viktor, Veseli, Zeleni, Žaklina... vode u svet i svetske metropole. Oni nisu antiheroji već heroji savremenog sveta baš zbog toga što je njihova motivacija za pljačkama svojevrsni krik i borbenost protiv sistema lažnog sveta i ugnjetavanja malih naroda od strane velikih i moćnih. Ugnjetavanja malog čoveka od strane onih koji su veliki i moćni. To je osnovna kontrastna linija koja postoji u knjizi, odnos malih i velikih, siromašnih i bogatih, sjaja dijamanata i bede, krvi i suza koji ih stvaraju. Zato je ovaj roman nešto poput školjke u kojoj se zrno peska pretvara u biser, a čitaoci prate kako se to žuljanje mesa školjke bori sa zrnom i stvara od njega nešto neprocenjivo. Dijamanti sami po sebi nemaju vrednost, vrednost im daje reklama, priča, ono što ih prodaje, da se ljubav i romantika dokazuju prstenom sa dijamantom... Ovo je roman koji iza sjaja velikih juvelirnica i metropola krije zrno sjaja detinjstva ljudi, stradanja naroda, žudnju da se voli i bude voljen, a to su dijamantske vrednosti života. Materijalno je povod da se razreši osećaj za kriminalno u mladima koji su otišli iz ratova devedesetih sa prostora bivše Jugoslavije u svet. U njima ima više žudnje za pravdom nego žudnje za novcem, zato postaju omiljeni čitaocima i svi ih doživljavaju kao junake savremenog doba.
Čitajući roman Pink Panteri – Najveći lopovi na svijetu Nebojše Saikovskog čitalac će proputovati svet, boraviti na sva četiri kontinenta, osetiti sjaj i bedu sveta, ući sa našim (anti)junacima u najveće juvelirnice, ali i u njihove domove koji jesu mali, ali uz dozu ljubavi oni mogu postati veliki (primer Viktora i Žakline na kraju romana). Ovim uzbudljivim trilerom Saikovski ispisuje najbolje stranice našeg savremenog epskog romana, on je srpski Frederik Forsajt i najava naredna dva romana koji su nastavak trilogije Pink Pantera ostavlja nas u uverenju da će ovu ocenu i opravdati.
