ПИНК ПАНТЕРИ – (АНТИ)ЈУНАЦИ НАШЕГ ДОБА
Небојша Саиковски: Пинк Пантери – Највећи лопови на свијету, АСоглас, Зворник, Република Српска, 2020.
„Ја се захваљујем Богу што првенствено цијеним и чувам себе,
а онда такав здрав и прав хоћу и могу да помогнем другима.“
У „Биљешци аутора“ одмах на почетку романа о највећим лоповима на свету, сазнајемо да је овај роман „први дио трилогије која обрађује друштвено-историјски контекст настанка, пораста и (привременог) пада чувене и моћне међународне пљачкашке групе Пинк Пантера настале у вртлогу ратног вихора приликом распада бивше домовине Југославије. У крупном плану су ликови Пинк Пантера, њихови принципи, систем рада и организациона структура, тактички обрасци дјеловања и логистички процеси, описани кроз примјер авантура у припреми и извршењу пљачки у Антверпену, Лондону, Токију, Паризу, Амстердаму, Сан Тропеу и Дубаију.“ На полеђини књиге сјајно је запажено:
„За вас који прочитате ову књигу,
свијет више никада неће изгледати као прије.“
Управо тако, ово је роман који ће у потпуности променити ваша размишљања и виђење света, роман пун информација које су малом човеку недоступне, а овог пута, посредством аутора, исприповедане на начин на који можемо да их разумемо, разјаснимо себи и усвојимо било да ћемо након читања о свету Пинк Пантера и свету уопште, те њиховом односу, мислити на негативан или позитиван начин. Ако смемо да се осврнемо на личну преписку са аутором који каже да му је једини циљ књиге да пренесе истиниту причу из друге руке, овај роман је сам себи, својим квалитетом, поставио многе друге циљеве међу којима је и његова лака читаност, питкост и узбудљивост у казивању, увлачење у срца читалаца до дијамантске вредности коју сам по себи у свим својим деловима носи...
Ако је Исидора Секулић одлично запазила разлику између источног чарања и бајања прича и западне трезвености и отреситости, посвећености структури и рацију приликом приповедања, онда је овај роман у својој бити сасвим прозападни роман, готово холивудски тачно урађен, али се испод ове његове маске крије душа и срж источњачког тихог ткања и плетења приче и њу препознајемо у оним сегментима књиге који се тичу ауторовог позива да уронимо у емотивни свет ликова и откријемо мотивацију и начин настанка Пинк Пантера, појединаца унутар једне структуре која је све само не један испразни тим лопова који жуде за новцем. Они имају свој кредо, а то је сан:
„Само запамти једну ствар коју су и мени утувили у главу на мом почетку. Увијек провјери да ли имају сан прије сарадње.“
„Да имају сан? Шта, да буду опуштени и добро наспавани, или мислиш на маштање?“, упита га Виктор.
„М, да, да сањају отворених очију, да имају неких неиспуњених жеља и циљева у животу... да маштају о нечему чега немају. Човјека без снова тешко је мотивисати...“
А снови, иако ће то само наизглед бити новац којим се може приуштити лагодан живот за само 30 до 90 секунди пљачке, снови су нешто сасвим друго: снови су слобода, здравље, живот, породица и љубав, исконске и нагонске човекове потребе у немилосрдном свету зла у којем ће, лажне хероје (ратне профитере старе Југославије), заменити савремени и модерни Робин Худ са својом дружином:
„Све херој до хероја! Све мој до мојега!“, рече Весели заједљиво. „И иза свих тих силних освајача, ипак је нешто народа преостало, а сад, након задњег рата и владавине ваших 'патриота', нема нигдје народа! Ено сви су расути по Европи, боре се за кору 'љеба. А зашто, зато што су земљу за коју су крварили уништили ти исти патриоте који су вас повели у те ратове, и други политички олоши након њих, годинама. Ево погледај себе. Је л' ти се неко захвалио што си зијанио здравље на ратишту, ха? Док сам ја гузио цуре по Европи, ви сте остављали здравље по шумама, брдима, клали се са браћом који причају исти језик, само зато што се моле другом Богу, јер су прихватили некад давно вјеру од неког другог освајача. За кога и за шта сте ви уопште ратовали?“, упита гледајући га директно у очи. „Гледам те како лоше спаваш, сам се жалиш како те кости боле као да имаш седамдесет година, а све то због смрзавања по земуницама, спавања по шумама на киши, а тек ти је тридесет три године, еј! Тридесет три!“, узвикне вртећи главом. „Шта ти је оно што си добио на ратишту од прљавштине? Оно са очима да су ти стално црвене па мораш ујутру оно чистити око очију?
„Хронични коњуктивитис..“, одговори резигнирано. „Али хвала Богу да није било горе, многи се уопште нису ни вратили... или су се вратили са још горим посљедицама.“
Гурнути још од младости у немилосрдни свет зла: „тихи непријатељ, ђаво, подмукло се увукао међу људе, и то баш кад је кренуо да ужива у адолесценцији и да хвата корак са лијепим животом. Одједном постаде важно ко се којем Богу моли и ко је које националности. Тако је и он, по први пут са шеснаест година, схватио да је његова мајка Хрватица, а отац Србин... У себи је имао снаге да се бори против било којег ђавола који је хтио да се намјери на њега и његове ближње, али ђаво који је обузео оца, против њега није могао.“ – у свет у којем се растура породица на описан начин, или је растура рат погибијом сина Ивана, или се породица распада због алкохолизма оца... Патријархални свет се једноставно распада, мајке немају снаге да изађу на крај са свим недаћама, љубав није довољна, и креће се низбрдо, држава у рат, а породица у страдања, у бол који ће изродити децу пантере, звери жељне спасења и очувања својих живота, али не крволочне звери – то остављају целокупном дијамантском бизнису који почиње систематским уништавањем живота, „од појединаца до народа“, од експлоатације налазишта у сиромашним земљама, преко исељавања народа, до нарко-картела, трговине људима, интересима банкарско-корпоративних, војно-индустријских и дипломатско-политичких дневних послова. Систем који ће рушити деца којој су наметнули да лопту замене пушком, а онда они гледајући и схватајући страхоте рата у којима су победници једино ратни профитери који су рат и осмислили, одлучују да пушке замене пластичним пиштољима и тако пљачкају велике светске јувелирнице. Из малих места Југославије, из круга детињства, адолесценције и младости, животни путеви ликове овог романа: Виктор, Весели, Зелени, Жаклина... воде у свет и светске метрополе. Они нису антихероји већ хероји савременог света баш због тога што је њихова мотивација за пљачкама својеврсни крик и борбеност против система лажног света и угњетавања малих народа од стране великих и моћних. Угњетавања малог човека од стране оних који су велики и моћни. То је основна контрастна линија која постоји у књизи, однос малих и великих, сиромашних и богатих, сјаја дијаманата и беде, крви и суза који их стварају. Зато је овај роман нешто попут шкољке у којој се зрно песка претвара у бисер, а читаоци прате како се то жуљање меса шкољке бори са зрном и ствара од њега нешто непроцењиво. Дијаманти сами по себи немају вредност, вредност им даје реклама, прича, оно што их продаје, да се љубав и романтика доказују прстеном са дијамантом... Ово је роман који иза сјаја великих јувелирница и метропола крије зрно сјаја детињства људи, страдања народа, жудњу да се воли и буде вољен, а то су дијамантске вредности живота. Материјално је повод да се разреши осећај за криминално у младима који су отишли из ратова деведесетих са простора бивше Југославије у свет. У њима има више жудње за правдом него жудње за новцем, зато постају омиљени читаоцима и сви их доживљавају као јунаке савременог доба.
Читајући роман Пинк Пантери – Највећи лопови на свијету Небојше Саиковског читалац ће пропутовати свет, боравити на сва четири континента, осетити сјај и беду света, ући са нашим (анти)јунацима у највеће јувелирнице, али и у њихове домове који јесу мали, али уз дозу љубави они могу постати велики (пример Виктора и Жаклине на крају романа). Овим узбудљивим трилером Саиковски исписује најбоље странице нашег савременог епског романа, он је српски Фредерик Форсајт и најава наредна два романа који су наставак трилогије Пинк Пантера оставља нас у уверењу да ће ову оцену и оправдати.
