PESNIKOVA SMRT
Glas o pesnikovoj smrti
Širio se brzinom košave
Kroz zamagljene bulevare
i trgove.
Još je živ prolaznike gledao
Sa novinskih stranica
na kiosku
I omota knjiga u izlogu.
Tamo nad zavičajnim brdima
Vest se u jauk skamenila.
Crni gavran gakom je javljao
Da je umro pesnik koji je
Na ovim bremenitim livadama
Slušao ragovor vetra i trava
Mrava smatrao kao lava
Koji je ležeći nauznak
Plavetnilo nebesko
s tugom gledao
Što će se u njegovo krilo
Uzdići lak i prozračan
Za pesmovanje nemoćan
Nad otvorenim grobom
neko je rekao
Da pesnik nikud nije ni otišao
Jer je pesmi celog sebe poklonio.
