ПЕСНИКОВА СМРТ
Глас о песниковој смрти
Ширио се брзином кошаве
Кроз замагљене булеваре
и тргове.
Још је жив пролазнике гледао
Са новинских страница
на киоску
И омота књига у излогу.
Тамо над завичајним брдима
Вест се у јаук скаменила.
Црни гавран гаком је јављао
Да је умро песник који је
На овим бременитим ливадама
Слушао раговор ветра и трава
Мрава сматрао као лава
Који је лежећи наузнак
Плаветнило небеско
с тугом гледао
Што ће се у његово крило
Уздићи лак и прозрачан
За песмовање немоћан
Над отвореним гробом
неко је рекао
Да песник никуд није ни отишао
Јер је песми целог себе поклонио.
