MOJ UJAK
Prvo su mami rodili sestre
A posle njih se rodi i mama
Potom im baba obeća brata
Da ženska deca ne budu sama.
Dobro se tome doseti baba
Malo i deda pomoći doda
Pa devet meseci posle toga
Ujaka moga donese roda.
Sve je to dobro došlo i meni
Ideja beše baš mnogo jaka
Pored toliko tetaka brižnih
Dobro da imam jednog ujaka.
On je neko ko ne smara nikad
Niti me tera da jedem supe
I na utakmice često me vodi
A ne u neke šopinge glupe.
Učio me bicikl da vozim
Da plivam, ronim, skačem na glavu.
„Roze boju devojčice nose
A ti si dečak, i nosiš plavu.“
Zato vam kažem: dobro me čujte
Hvala tetkama i hvala svima
Svoga ujaka menjao ne bih
Srećan je svako ko ujaka ima.
DEDINA LjUBAV
Pričao mi jednog dana deda
da je kao momak bio faca.
Za njim luda od ljubavi bila
neka cura što se zvala Maca.
Kaže deda da je bila lepa.
Punačka i zgodna sa svih strana.
„Ove danas ni na šta ne liče.
Kakva je to devojka ko grana?“
Kad sa dedom prošeta po gradu
svako za njom očarano gleda.
Ona nikom ne uzvraća pogled.
Zanima je jedino moj deda.
Ali ljubav ne potraje dugo.
Odseli se Maca, baš joj hvala,
jer nikoga od nas ne bi bilo
da je ona sa dedom ostala.
SUNCE I OBLAK
U nameri svetlost svetu da širi
Sunce se jutros visoko vinu,
a pored njega Siv Oblak neki
reši da napravi hladovinu.
Kad vide Sunce šta Oblak sprema
uključi svoje vrele motore,
obasja kô što pre nikad nije
čitavu zemlju, šumu i more.
Oblak je bio spreman na ovo.
Malo se pomeri sa svoga mesta,
stade pred Sunce i zakloni ga,
pa sav trud i svetlo Sunčevo nestȃ.
Na to se Sunce razljuti mnogo.
„Ovaj da bude jači od mene?“
Zakloni Oblak i istog trena
nestade hlada i nestȃ sene.
Od ovog silnog nadmetanja
ko može jače, ko može više,
prema zemlji iz Oblaka sivog
krenuše velike kapi kiše.
Kroz vodene kapi Sunce zasja,
na nebu se prosu od boja pruga.
To što stvoriše Sunce i Oblak
bila je jedna magična Duga.
Svako je dovoljno jak i snažan
da uradi sam sve u životu,
al' ako skupa stvaramo nešto
možemo stvoriti samo lepotu.
