O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


IZMEĐU LJUBAVI I SMRTI

Milica Milenković


Milica Milenković

 

IZMEĐU LjUBAVI I SMRTI

Marija Filipović: Mera ljubavi i smrti (pripovest o Arseniju), Nova poetika, Beograd, 2020.

 

Roman prvenac Marije Filipović Mera ljubavi i smrti, sa podnaslovom „pripovest o Arseniju“, jeste jedna od onih knjiga koja na svojevrstan esejistički način opisuje događaje i likove navodeći čitaoca na hipotetički postavljeno tumačenje, ali i ostavljajući mu dovoljno prostora da nakon pročitanog postane zapitan nad tragedijom koju su ispisali redovi ove knjige. U osnovi ovo je obrazovni roman (nem. bildungsroman), vrsta romana u kojoj se duhovni razvoj junaka prikazuje putem učenja i životnog iskustva i prati od detinjstva do doba kada njegova ličnost dostigne određeno obrazovanje i osposobi se da ispunjava moralne zahteve prema sebi i društvu. Upravo i prvenac Marije Filipović prati jedan period razvoja duhovnosti Arsenija, kako i stoji u podnaslovu knjige, a završava se tragično, sa nastojanjem da prikaže meru ljubavi i smrti.


Za svoj roman prvenac, Filipovićeva je izabrala dve velike teme koje su oduvek oduševljavale književnike: ljubav i smrt. U romanu je isprepletala dve ljubavi, polnu i hrišćansku ljubav i time dala jednu posebnu dimenziju svojoj knjizi. I sami naslovi poglavlja upućuju na suštinske odrednice psihologije, duhovnosti i filozofije: „Detinjstvo“, „Samoća; zatvorenost“, „Tajna; samosvest; nagon“, „Bratsko-sestrinska ljubav“, „Majčin i očev princip; dubinski razlog“, „Potencijal za ljubav“, „Punoletstvo; istost“, „Prvi prolom duše“, „Snovi; nada“, „Prošlost“, „Dobrota“, „Iskušenje“, „Bol“, „Uništenje života“, „Ljubav“, „Misli“, „Vera“... Jasno je iz navedenih naslova koji zauzimaju najveći deo romana da se autorka bavi izuzetno velikim apstraktnim temama počev od psiholoških preko filozofskih do religijskih nastojanja da svet Arsenija i onih koji ga okružuju učini dovoljno složenim kako bi to motivisalo događaje u knjizi koji su pak svedeni na minimum. Roman je u većoj meri pripovedački sa manjim brojem situacija ili su same situacije iskorišćene kao povod da se opišu uzroci i posledice duše. Pored ovakvih poglavlja čije smo teme odredili kao velike, postoje i poglavlja u romanu koja su naslovljena imenima likova, a autorka se u njima bavi predstavljanjem korena duhovnog razvoja i karaktera istih: „Arsenije“, „Hrista“, „Petar“, „Magdalena“ i „Hrist“ s tim što je poglavlje nazvano vlastitom imenicom (Isus) Hrist zapravo jedan od načina sveobuhvatnosti i progovaranja o hrišćanskoj veri u kontekstu romana. Sem što se ova knjiga može čitati linearno, čitaocu je na jasan strukturalan način ponuđeno da ključnim rečima može pronaći određeno poglavlje nakon završetka čitanja tačnije da se uvek lako može vratiti onim glavama romana i rečenicama koje su skrenule njegovu pažnju. A svakako ovaj roman to i zaslužuje i u tome je jedna od njegovih glavnih karakteristika i vrednosti.


Esejistički način pripovedanja koji inicira dobro poznavanje materije umnogome je prisutan u romanu Marije Filipović i oseća se jedan poseban stil i ton koji kao da ništa ne prepušta slučaju već otresito i jasno kleše likove i njihove duše kao da pravi duborez u čijim će se porama, borama i usecanjima ocrtati jaki i snažni potezi pera. Nema liričnosti u ovoj knjizi, ona je svedena na minimum. Iako ispisan ženskom rukom, roman Mera ljubavi i smrti je jedna snažna knjiga koja preispituje okvire čovekovog bića, savremenost sveta i otuđenje na način koji bismo najbolje opisali ako kažemo da u njemu ima velike doze obazrivosti, a možda i želje da se ne pogreši u pisanju s obzirom na to je u pitanju prvenac autorke. To nikako nije oduzelo kvalitetu knjige, već naprotiv, doprinelo je razlistavanju teksta do njegove neprikosnovenosti i onog stupnja kada on govori sam za sebe, kada briše lik autora i počinje da živi svoj sopstveni književni život. Malo je tako mladih autora (Filipovićeva je 1993. godište) koji to postignu prvom knjigom.


Naslov romana je objašnjen u poslednjim poglavljima knjige i on najbolje pokazuje posledice mere ljubavi u odnosu na smrt Arsenija:

 

„U slučajevima Marije, Marka i Magdalene mera ogromne ljubavi bila je poražena merom smrti, izmešana, isprljana, narušena i isprepletana njome. Ljubav nije nestala, ali je bila zagorčana, zatrovana i uništavala je i uništila osobe koje su je podnosile. Ta ogromna, svekolika ljubav koju su osećali prema Arseniju stvarala je i rastvarala njihove živote, rasipajući, rastačući, razobličavajući ih, raznoseći ih na milione različitih mesta, u milione nevidljivih čestica. Čvrsto zdanje nekadašnjih njihovih ličnosti beše raskomadano na neizbrojivi broj elemenata i delova.“

 

Mera ogromne ljubavi u odnosu na smrt ima i svoj drugi, hrišćanski lik koji ćemo pronaći u Hristi. Time je preciziran kontrast koji je jako važan za ovu knjigu i njeno tumačenje.


Marija Filipović donela je jedan odličan roman našoj književnosti otvarajući vrata svom budućem radu i postavljajući pred sobom težak zadatak da svakom narednom knjigom dosegne ovakav kvalitet. Baviti se temama duše i razvojem čovekovog bića, osmisliti vanredan lik Arsenija, provesti ga tragovima velike Rusije, inicira samo po sebi čvrsto stajanje na tlu literature i metafizičke geografije kako bi se ipisala mapa duhovnosti likova koji defiluju ovom knjigom. Filipovićeva je u tome uspela predstavljajući modernog čoveka ne samo kroz njegov lik već i kroz ostale likove koji ga okružuju i koji su nosioci metaforičke karakterizacije posredstvom svojih imena. Simbolika romana i motiva koji se pojavljuju u njemu takođe nose svoju osobenost koja u kontekstu i diskursu knjige zauzima značajno mesto.


Na čitaocima je da u susretu sa prvencem Mera ljubavi i smrti Marije Filipović upoznaju likove ove knjige, njihova duhovna uzdignuća, uspone, posrnuća i padove, i da, jednim velikim iskustvom zakorače ka novim romanesknim svetovima koje očekujemo od ove književnice. Mera ljubavi i smrti je odličan roman ispisan veštom rukom mlade srpske književnosti. U njemu ne manjka literarnog iskustva niti motivacije za nova pregnuća. Filipovićeva je svetli primer naše proze i verujemo da će na ovoj liniji i ostati u godinama koje dolaze i to sa pravom merom, onako kako je to postigla upravo Merom ljubavi i smrti.

 

 

 

 


PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"