detalj slike: foto, iz porodične arhive autora

Senke

Znaš li za onu brvnaru staru u sred seoskog sokaka,

i čatmaru kuću zemljanog poda, s`lomljenim krovom bez odžaka,

baš u toj kući pre jednog veka rodio se tvoga đeda đed,

onaj u vojničkom odelu na slici, ponosan, brkat i sed.

Znaš li za onaj potok pod bregom što vekovima lugom vijuga,

dole kraj kupupnjaka u vrbaku đe je sad kupina i ostruga,

e s`toga potoka, s`njegovog izvora obramačom preko pola sela,

vodu je peške na ramenu nosila čukunbaba tvoja, pogrbljena i vesela.

Znaš li za onaj kamen u reci, dole u sred Kamalja,

na stenama Straževice što ponire u Dičinu! Tu beše dosta pralja;

Baš tu je tvoja prababa rode na ruke odijela prala,

za svoga sina mladog vojnika, kad ga je u vojsku slala.

Znaš li za onu talparu na Dičini, što je temeljom zagrlila obale njene,

u nju se ranije na kamen vodenički, teralo žito da melje.

Na njenom brašnu, na kačamaku odrasla su sva đeca u selu,

al` znadoše da cene i da čuvaju svoj prag i krsnu slavu i svoju zemlju celu!

Znaš li za ona zarasla korita u dolinama seoskih potoka,

na njih se ranije gore sa brega terala žedna stoka.

Ne beše lako, živeti tako, al` na ponos i čast je bilo,

a sad se sve nekud otuđilo, umrzlo i zaboravilo.

Znaš li za onaj kamen sa krstom u senci stoletnoga hrasta,

tu beše crkva seoska, sagrađena od brvana i dasaka.

Sad sve se jedva vidi od vreža kupine, ostruge i vrbaka:

Izvori urasli, putevi zarasli, zaboravljeni grobovi predaka!

ауторови претци, фото из породичне архиве

PODELITE OVAJ TEKST NA: