детаљ слике: фото, из породичне архиве аутора

Сенке

Знаш ли за ону брвнару стару у сред сеоског сокака,

и чатмару кућу земљаног пода, с`ломљеним кровом без оџака,

баш у тој кући пре једног века родио се твога ђеда ђед,

онај у војничком оделу на слици, поносан, бркат и сед.

Знаш ли за онај поток под брегом што вековима лугом вијуга,

доле крај купупњака у врбаку ђе је сад купина и оструга,

е с`тога потока, с`његовог извора обрамачом преко пола села,

воду је пешке на рамену носила чукунбаба твоја, погрбљена и весела.

Знаш ли за онај камен у реци, доле у сред Камаља,

на стенама Стражевице што понире у Дичину! Ту беше доста праља;

Баш ту је твоја прабаба роде на руке одијела прала,

за свога сина младог војника, кад га је у војску слала.

Знаш ли за ону талпару на Дичини, што је темељом загрлила обале њене,

у њу се раније на камен воденички, терало жито да меље.

На њеном брашну, на качамаку одрасла су сва ђеца у селу,

ал` знадоше да цене и да чувају свој праг и крсну славу и своју земљу целу!

Знаш ли за она зарасла корита у долинама сеоских потока,

на њих се раније горе са брега терала жедна стока.

Не беше лако, живети тако, ал` на понос и част је било,

а сад се све некуд отуђило, умрзло и заборавило.

Знаш ли за онај камен са крстом у сенци столетнога храста,

ту беше црква сеоска, саграђена од брвана и дасака.

Сад све се једва види од врежа купине, оструге и врбака:

Извори урасли, путеви зарасли, заборављени гробови предака!

ауторови претци, фото из породичне архиве

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: