ZANOS

Ukradi zori usnulu rosu,

natopi njome usne mi žedne,

ivanjskim cvećem ukrasi kosu

i laticom ruža grudi čedne.

Sunce u zenitu svoje strasti

nek vrelim zrakom struk mi grli.

Dok je podne u njegovoj  vlasti,

žubor mog vrela ka tvome hrli.

A noć kad danu daleko makne,

pokrij me otkosom trave meke,

kô  ruka tvoja neka dotakne

predele tajne, drugim daleke.

RIZNICA

Tihuje noć u svojoj keliji, 
u umu titra svetlost 
ko dodir Duha Svetog.

U škrinji šuška žipon od haljine, 
reinkarnacija muzike 
sa dna pepelišta.

Pod dušekom zrno nade žulja
malaksale žudi, nesanica zvecka
san snu da presudi.

ŽAR - IGRA

Sagoreću greh grehom oprljen,
ožežen. Gde ušao tu zastao     

da me nejačnu u plam razgori.

Sladostrasne niti smrsi,
mednost nek klizne niz prsi,
u mekoti da se ceđ razliva.

Poškropi me uzbesnelom kapljom.
Zavrištaće, penušaće u dolu, 
slita u žar da ispari, da zagasi.

PUTNIKOV SAN

Klopara kočija vlažnom kaldrmom,

ljuljuška nam tela, kolena se pri obrtaju

točkova taru. Titra pogled od jarosti,

usne ovlažene jezičkom htenja.

Osećamo da je tren koprena vidu

i disaj nam kratak biva, od slasti tkan.

Tonemo u pijanstvo tajnosti harizme,

u groznici vatre ljubim te osmehom.

Ne znam ti ime i prostor je teskoban

za toliko izmaštanih virova

u kojima je razum izgubljeni utopljenik.

Puče bič po konjskim sapima

i bolno rzanje kljusa zaustavi tromb

u nabrekloj kucavici, želju nabubri.

PODELITE OVAJ TEKST NA: