ЗАНОС

Укради зори уснулу росу,

натопи њоме усне ми жедне,

ивањским цвећем украси косу

и латицом ружа груди чедне.

Сунце у зениту своје страсти

нек врелим зраком струк ми грли.

Док је подне у његовој  власти,

жубор мог врела ка твоме хрли.

А ноћ кад дану далеко макне,

покриј ме откосом траве меке,

кô  рука твоја нека дотакне

пределе тајне, другим далеке.

РИЗНИЦА

Тихује ноћ у својој келији, 
у уму титра светлост 
ко додир Духа Светог.

У шкрињи шушка жипон од хаљине, 
реинкарнација музике 
са дна пепелишта.

Под душеком зрно наде жуља
малаксале жуди, несаница звецка
сан сну да пресуди.

ЖАР - ИГРА

Сагорећу грех грехом опрљен,
ожежен. Где ушао ту застао     

да ме нејачну у плам разгори.

Сладострасне нити смрси,
медност нек клизне низ прси,
у мекоти да се цеђ разлива.

Пошкропи ме узбеснелом капљом.
Завриштаће, пенушаће у долу, 
слита у жар да испари, да загаси.

ПУТНИКОВ САН

Клопара кочија влажном калдрмом,

љуљушка нам тела, колена се при обртају

точкова тару. Титра поглед од јарости,

усне овлажене језичком хтења.

Осећамо да је трен копрена виду

и дисај нам кратак бива, од сласти ткан.

Тонемо у пијанство тајности харизме,

у грозници ватре љубим те осмехом.

Не знам ти име и простор је тескобан

за толико измаштаних вирова

у којима је разум изгубљени утопљеник.

Пуче бич по коњским сапима

и болно рзање кљуса заустави тромб

у набреклој куцавици, жељу набубри.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: