HALA KRAJ MORAVE

-Izvin'te gospodine, je l' bi ste mogli da mi... ne bacaš više ljuske od semenki po glavi!-

-E, jebi ga, izvini, zaneo sam se... neeeee, sudija koraci, majmune, zar ne vidiš, slepče jedan!-

-A i da mi ne otireš cipele o dupe!-

-Dobro, bre, što si se raširio toliko, kud ću s nogama... a i nema naslona, šta da radim... tuuu, jebo te, ne vid'o koš zbog tebe... idi kući, što si doš'o kad ne gledaš!-

-Fiiino bogami, leeeepo te majka vaspitalaaa, baš leeepo...-

-Paaa, faul u napadu, sudijaaa!-

-Kakav, bre, faul, uš'o mu u putanju, čist faul od odbrane!-

-Faul od odbrane, faul od odbrane, otkud znaš da je faul od odbrane, kad i ne gledaš teren, sve vreme si ka meni okrenut!-

-Normalno da sam okrenut, kad si mi obeleo svu kosu semenkama... iii jebote... duplaaaaa, sudijaaa, duplaaaa... prekini da pljuješ semenkama, da vidim nešto od utakmice!-

-Paa, nije ti ovo pozorište... gospodine.-

-Jes', znaš mi ti mnogo šta je pozorište... iiii, šta promaši čovek... zbog tebe promaši!-

-Promaši, promaši, ja ih pola nisam vid'o... šta me tu zamajavaš semenkama, jebale te semenke... neeee njemu, godinu dana ima kako nije dao trojku... semenkar, kud si ti sad kren'o?!-

-Ako, semenkar, ako, prođi, obriši i ti svoje cipele o moje dupe, kad su svi, možeš i ti, jebiga!-

-Semeee, prođi bre, nisam doš'o tebe u bulju da gledam, cela četvrtina ti treba da prođeš i 'ektar da se okreneš... šta... kako poluvreme... kad pre, jebote... E, drug, izvini za ove semenke!-

-Ma, nema veze, otrem rukom po kosi i gl’aj si pos’o. Nego, kad su ti noge već tu, ček da malo naslonim leđa, raspadoše mi se ovako bez naslona.-

-Nema problema… e, izvini za ove semenke još jednom, poblesavim na utakmici uvek, ‘oćeš ti malo?-

-Daj, da i ja nekom obelim kosu, da nisam džabe dolazio da gledam „Borca“.-

-Nisam te nešto viđao, a stalno ih gledam, odakle si?-

-Tu blizu, iz Beograda.-

-Je l’?! Pa otkud u Čačku?-

-Ihh, duga je to priča!-

-Ma, znam, rođen u Beogradu, a letnje i zimske raspuste provodio kod deka i nane u Čačku.-

-!!! Otkud znaš??!

-Pa čim ti smetaju semenke u kosi i da ti neko prlja pantalone, to ti je ta klasična priča, ahaha!-

-Iiih, reko’ stvarno znaš, a ja se primih k’o mladi pavijan!... bešale, košarku obožavam, ali ova hala je nešto posebno. Pamtim je kad je bila samo stadion…-

-I ja. Preko puta stanujem, gledao sam kad su je pokrivali. Na prvoj utakmici posle stavljanja krova, puno k’o oko, ceo Čačak došao, niko nije gledao na teren, svi blesili u plafon.-

-Da ne padne…-

-Ma já, znaš ti kakav je to događaj bio, teško da može da se uporedi sa bilo čim danas.-

-I onda počinje ludilo.-

-Daa, to ti je od onih krovova koji promene istoriju jednog grada.-

-K’o kupola Svetog Petra u Rimu.-

-Ha-ha, otprilike, ali tamo se ne čuje ovaj čarobni topot lopte i škripa patika po parketu.-

-Da, taj zvuk, i tačno je, s njim počinje čarolija.-

-Ali pazi, kreneš na utakmicu, ideš Bedemom, slabo osvetljeno, svaka treća sijalica radi, košar-kaška sezona je s jeseni i u zimu, ‘ladno, sneg, malo ljudi na ulici. Prilaziš Hali, izdaleka čuješ sve glasniji žamor, pa žagor…-

-Iiih, ne merači više, bre… a onda stižeš pred blagajnu, red do mosta, panika da l’ ćeš naći kartu, na kraju iskobeljaš se iz reda s kartom u ruci, sav srećan i izgužvan i kreneš ka onom čuvenom uskom prolazu gde se cepaju karte.-

-A tu te čekaju legendarni Tanasije i Klempo, panduri u penziji. Ko njih prođe može da se smatra srećnikom.-

-I onda, otvaraju se vrata Raja…-

-Ili Pakla, ako igraš protiv „Borca“…-

-Dobro, ali taj trenutak kad ulaziš u Halu…-

-I u oblake duvanskog dima…-

-E tu, na tom mestu, počinje čarolija ovog mesta.-

-Evo ga, počinje drugo poluvreme.-

-Kad pre, ne prozborismo ni jedne!-

-Tako ti je to u Hali, vreme proleti!-

Izmaštani muzej košarke u Čačku, adaptacijom starog železničkog mosta. Autor ideje Duško Milošević

PODELITE OVAJ TEKST NA: